Poezija: Jesen

Ne mogu ja njima reći koliko volim jesenSlep je to narodGrub Ne ume sa bojamaA jesen bez boja Može li neko zamisliti jesen bez bojaI dlanove pune lišćaI ono čekanje kišeCelu jesen bez žuteBez šarenih kišobranaŠto rastu iz rebara slučajnih prolaznikaNa ulicama kojima si prolazilaI onim do njihNa kojima te još uvek čekamNa kojima te još ljubiMoja duša Ne mogu ja njima reći koliko volim jesenI onaj mali svemir ispod kaputaKada se skupiš uz meneA prsti nam se ujedajuOd srećeA zagrljaj postane mera svega Ne mogu ja njima reći koliko…

Poezija: Ona potajno mrzi leptire

Ona potajno mrzi leptirene voli oblake od mandarinane voli cveće od gline ona često daje bombone beskućnicimai još češće im priča o nama. Ona potajno mrzi leptirene voli kišobrane kao ni novo vinone voli da nešto mora ona često hrani tišine uspomenamai još češće male ptice uči da lete. Ona potajno mrzi leptirenacrtane na njenoj haljinina njenom telunacrtanemojom rukom. Foto: Pinterest Autor: Mile Lisica

Poezija: Dvadeset mrva

Dvadeset kvadrata jeseniIzgubljeno ispod kožeBudi me U oku mi fermentisana tišinaNa rame kasne pticeU kostima plove lađeA more nadolaziMiluje početak kraja Očima ga čuješ Dvadeset galona jeseniNa jednoj staroj fotografijiLjubi meLjubi te Pre nego oslepimPostani neboMagla sam na reciNeka svu prazninu tvojuIzmeri zemlja u meni I videćešOstaće dvadeset mrva dušeDa te čeka Dvadeset mrva bezvremenih Foto: Pinterest Autor: Mile Lisica