Sve je bilo tako mrtvoNoć je ubila danBezdan praznineRho tišineKoraci samoćeMrak je ispunjavaoBezvremeni prostorMrtva svetlostZvuk disanjaBudio me iz sna Autorka: Dajana Đurić Foto: Pinterest
Poezija: Ništavilo
Oznaka: poezija
Poezija: Ple(s) (i)san
Poezija: Treptaj
Stoji tu minutima. Možda čak i satima. Vekovima. Ne zna… To se dogodi kada se nađeš naspram nečeg toliko veličanstvenog da vreme naprosto izgubi svoju vrednost. Život oko nje teče. Ljudi hodaju. Razgovaraju. Smeju se. Ali ona nije tu, samo njena ljuštura koja joj ne dozvoljava da se razlije. Jednim malenim delom svoga uma prepoznaje zvuk kristala i komešanje skupog vina. U pozadini čuje Betovena. Ili je to ipak Mocart? Nekada je volela klasičnu muziku. Nekada je volela klasičnu sebe. A sada… Izbegava da trepne da ne bi propustila nijedan…
Poezija: Dodir nostalgije
Gimpela se prisećaš drevnom proroku sličan. Manihejskim zamahom i Fatiminom rukom – jednog običnog dana osetiš se pesnikom. Tvoje lice sad traži mistični minezenger! Kabare prepun senki, najezda tih prikaza, nejasnih vizija zov dok mamuzaš Pegaza. Deveti dan košave dok kreiraš drugi svet. Uz magiju portala ponor tad se zatvori – kad noć pristupi zori, vreme kad se uspori. Otrgnutih ljubavi tad se obruše snovi, kip srušen u dnu vrta, odrazi sa vitraža, ožiljaka izložba mesečevog pejzaža. Njenog lika hologram, u dvorištu jorgovan, hijeroglif na nebu, svi galebi u tebi,…
Poezija: Ples mrtvih
Po praznini, i po mraku sama sam hodala. U ponoć, kada svaka bajka prestaje… I drhtala. I treperila. I plesala. A psi su režali. Rekli bi da me se ne plaše, jer… Na zubima mojim nema krvi, samo tragovi raskomadanih riječi, a riječi im ne mogu ništa. Pred jutro dođoše vukovi da me zaštite i nauče. I oni su rekli da je bolje da ne pokušavam da prijetim i vrištim, a zatim bi me pogledali u oči i ućutali… Baš kao da u njima sam ubila… Kao da tu su…
Poezija i aforizmi Snežane Marko-Musinov
SATIRIČNA PALJBA Satirični vatromet povremeno ispaljujem, žestoko hvalim i negodujem da ukažem na nepravdu, ne da mutim vodu; nekad dalje, nekad bliže pukne, ali nikad ne ustukne; kad reč dosegne metu ̶ najsrećnija na svetu k’o da imam Aladinovu lampu ili čarobni štapić dobre vile koji bi nepravičnost ispravili na životnoj vetrometini; da podsećam još hoću da i sama mirno spavam noću. 5.2.2020. Što je nekom hitno, drugom nije ni malo bitno. Ako se na nekog oslonim, znači da ga volim. Ako vas zvonjava telefona ne štreca, znači da ste…
Poezija: Hronotop
Te večeri Osećala sam Svu težinu Tišine Koja je ispunjavala prostor Samo su otkucaji sata remetili sklad vremena i prostora *** Osećala sam svu težinu Običnog dana Gužva u glavi Strah od tuđih pogleda Misli me nisu napuštale Snovi su bili daleko U maglovitoj svesti Autorka: Dajana Đurić Foto: Pinterest
Poezija: Put
Rekli su mi da ti imaš neke svoje puteve. Pitala sam ih, ali nisu mi znali reći koji su to putevi, gdje oni počinju i kamo vode. Rekli su samo da si jednoga jutra netragom nestao. Znala sam ja oduvijek da ti imaš neke svoje puteve pa sam zamislila staze koje vode do Plutona ili možda neke zvijezde. Zamislila sam tebe kako šećeš s rukama u džepovima, zviždučući bezbrižno dok promatraš sve širine svemira. Vidjela sam kako ti se oči sjaje i u njima zrcali se blistava prašina. Zamišljala sam…
Poezija: Klub tajnovitih duša
Kroz plava okna snova svod prepun orasnica, na granici svetova prozor pun modrih ptica. Čar mistifikacije, čar stihova u pesku, album pun nostalgije – nestao u odjeku. Pod senkom relikvije postoji takvo mesto – mesečeva kapija. Svet posut mesečinom, vrata u jedno leto pod plavim kišobranom… Autor: Milan Drašković Foto: Pinterest
Poezija: (Ne)izrečene misli
(Ne)izrečene misli Što su ostale među nama Bile su previše apstraktne Pobedi ih, prihvati ih Ili ih samo zaboravi (vrati nadu u nas) Možda smo hram Zar ne čezneš za rečima Koje ću ti tek reći I snovima koje ćemo podeliti Ili nećemo Zar je srce samo gram Ponosa Da li je čovek jedinka Sposobna za samoću I sad ćuti Ne želim reči Ili mi pričaj neke gluposti Na primer Koliko je mesec udaljen od zemlje Ili koliko je koraka potrebno do sunca Nekad su reči jeftine A razum bespomoćan…
Poezija: Kavez
Kad bi ti rekla da nije slobodna, ti bi potražio na njenim zglobovima i njenim nogama tragove željeza i hrđe da vidiš laže li te i vara. Tražio bi oko nje kavez i vrata i ključeve koji su joj mogli ukrasti slobodu i čudio bi se što ih nema. Kad bi ti rekla da više ne leti na nebu, među oblacima, među zvijezdama, po dubinama i bespućima, tamo gdje osjeća svu širinu i raspon svojih krila, gdje udiše sav život svijeta u svoja pluća, ti bi joj rekao da ona…