Oznaka: poezija

Poezija: Pjesma o rakiji

Administrator

Svanu i to divno jutro,Ustadoše mladi momci,Sokakom uz pjesmu,Drage žene pozvaše,Djevojke rumenih obraza,Da čar na dar čaroliji daju.Pokupiše vrijedni momci,Pokupiše vrijedne žene,Ostaviše da odstoji,Vrijedne ruke svih njih,Zaslužiše tamni hlad, bistru vodu,I u očima taj čudesni sjaj.Naložiše onda vatru,Ispekoše zlatnu vodu,Za rođenje, za krštenje,Za vjenčanje, i za mrenje.Čarolija to je zlatna,Puna truda, puna rada,Uz ljubav je stvorena,Iz ljubavi rođena,Zlatna voda dobro znana,Svima nama Bogom dana. Autorka: Branka Blagojević Foto: Goran Hrvić „Pečenje rakije“

Poezija: Ivicom pejzaža sna

Administrator

Trenuci uzdizanja dok šetah ivicom sna,čas ispunjen večnošću u zaštićenom krugu,čari pseudo igre – bat stopala na sprudu,sred pomodne seanse daleko od vulkana. Sjaj izgubljenih dana kad izneverih sebeplesom mahnitog tela, zatrovani rukopis,sonet za setni tango, jeza kad dotaknem pliš,ukus starih stihova koji pominju tebe. Obličja u sfumatu grozničavih celova,krhotine slaveći proroci čudnih moći,izvitopereni čin – ritual drevnog zova. Pred zvezdanim dvorištem prokletstvo Posejdona,most naših susretanja pod crnim krilom noći –zaboravom obmotan u pejzažu iz tvog sna. Autor: Milan Drašković Foto: Pinterest (Salvador Dali „Upornost sećanja“)

Poezija: Skrivena ljepota

Administrator

Ukrašen tračkom sunčevih zraka,Prozor oronulih zidova,Kroz staro staklo još starijeg grada,Izgubljen godinama neprimjetan stoji,Dok ljepota kroz njega uzdiše,Dok gleda na muziku mističnih koraka.Sivilo neba nije ga dostojno,Kapljice kiše miluju ga često,Svo vrijeme svijeta u njemu se ogleda,Taj stari prozor pun ljubavi čeka,Dušu da je usreći, divljenja vrijednu. Autorka: Branka Blagojević

Poezija: Selo moje

Administrator

Onda, i samo onda,kada zaspete tek kadazapišete pjesmu:njom oprostitei njom se oprostite.Onda, kad zalutate u gradoveu koje ja sam zalutalai kad se budete snalazilimojim drhtajima;Onda, kad vas napadnu čopori,a vi ih budete zavodilikao ja što sam režala;Onda, kad se ljekari začudekako takva upalaod pisanja i sviranja,a vi okrivite samo slabe kosti;Kada povjerujete zverimakoje ja sam grlila;Onda, kad vas budu voljelikao mene što su krotili,a vi pobjegnete.Iz zagrljaja.Sa lošeg koncerta.Kada se nasmijeteu sred nečeg ozbiljnog, ili tužnog,a oni vam na čelu napišuBEZOSJEĆAJNA.Onda, kad kupite sloboduza koju ja sam krvarila;Kad sagradite sve…

Poezija: Reči

Administrator

Večna istinaskrivena tek u slovu.Čvor što prkosi,reči što opsedaju,mit koji te progoni. U njenoj rucipokidana zavesa.Svet što se rađa,sve izgubljene rečiu senkama sećanja. Ne ignorišismeh statue na kiši.Zabeleži ih,reči prošlih vremena,kad stignu iznenada. Postoji pričau povesmi prošlosti.Skrovište tajni,različiti puteviza stih od sedam reči. Sve te replike,reči što retko kažeš,deo života.Idealna kulisa,slika što priču priča. Loši sati snapod maskom relikvije,gnezdo u srcu.Reči što kriju tajnupod dahom zaborava. U lažnom svetu,zarobljenici igre.Traži se izlazza tajni klub sanjarau lavirintu reči. Autor: Milan Drašković

Poezija: Moj tata je bio okean

Administrator

Moj tata je bio okeanJa se još nisam rodilaBila sam tek polip u njegovom mnoštvuA on je bio okean,Veliki i topaoI sve, i svi mi bili smoNjegov deo Moj tata je bio okeanA mama je spavala u njemuI on ju je svojimMekanim valovima grejaoJa sam još uvek bila mala,I on mi se smejaoJer je znao da ćuUvek biti deo njega Moj tata je bio okean, veliki i uzburkanI nad njim su se nadnosili olujni oblaciI on se i njima smejaoJer je znao da će i njihova nutrinaPasti i postati deo…