ležao sam nepomično
obliven hladnim znojem
dečaci su se i dalje tukli
a ja sam ležao
plavom dečaku je ispalo oko
plačnim glasom vikao je
zvaću tatu, zvaću tatu
ali tata nije tu
mene su oborili
ali jednom dečaku sam slomio zub
tri devojčice preskaču lastiš
posmatram njihove tanke noge
kako se ljuljaju na obdanici
veliki je odmor
i sve je uobičajeno
plavi dečak vrišti bez oka
niko ga ne čuje i ne mari za njega
gledam ga kroz trepavice i razmišljam
znam kako izgleda slomiti zub nekome
Autor: Bojan Todorović