Đanbolonja je jedan od malog broja umetnika čije mi ime pada na pamet pri pomisao na skulpturu. Dela Žan de Bulonja, ili Đovanija Bolonja, kako god hoćete, pripadaju periodu poznorenesansne i manirističke umetnosti, a najbolja od njih stvarana su ni manje ni više nego za porodicu Mediči, ali sam ja izabrala nešto što ne spada u tu grupu. Mogla sam se odlučiti za bilo koje njegovo delo, bilo u mermeru ili bronzi, zbog izuzetne dinamičnosti koje poseduju, i zbog oslanjanja na, meni veoma drage, mitološke sadržaje. Međutim ono što je…
Oznaka: Autor: Sanja Damnjanović
Manastir Koporin u XIX veku
U poslednjoj četvrtini XIX veka vršena je obnova manastira Koporina, tj. hrama Sv. Stefana koji je jedini opstao u kompleksu posle više od dva veka zapuštenosti i propadanja. Smešten u doliini, ili kako kaže Feliks Kanic, „romantičnoj uvali“*, okružen je poljima i vinogradima valovite Šumadije, u trouglu koji čini put Velika Plana – Smederevska Palanka – Rača. Iako danas nije lako uočljiv, u srednjem veku je ovuda prolazio put, koji je bio jedina veza između Beograd i Carigrada. Iako je put u srednjem veku, dok je trajala srpska država, bio…
Urbanistički razvoj Beograda u drugoj polovini devetnaestog veka
Beograd je u rasponu jednoga stoleća, od Drugog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata, doživeo potpun preobražaj. Od polurazrušene varoši sa svima odlikama orijentalnog urbanizma i arhitekture, postao je evropski grad, zapadnjački urbanizovan. Ipak, taj proces nije se odvijao ravnopravno u svim sferama, pa je, na primer, oblikovanje arhitektonskih objekata po zapadnoevropskim modelima teklo mnogo brže nego usvajanje urbanističkih. O tom procesu u drugoj polovini 19. veka je nemoguće govoriti ako se na početku ne osvrnemo na ono što je, u pogledu izgradnje moderne države kao sastavnog dela oslobodilačkog pokreta,…