Tenzija ulične svetiljke koja treperi,
nagoni me na besciljno trčanje
u smeru ničega.
Silazim stepenicama intenzivne mržnje,
koja kulja u mom stomaku.
Napetost usporava rad srca, cveta koji vene.
Ulični svirač, bez instrumenta u ruci,
daje ritam treptajem oka.
Usta izbacuju kineska slova,
kao rezance iz supe.
Ogledalo, išarano voštanim bojicama
u pravcima vulkanske erupcije,
popucalo je kao đon mojih zelenih starki,
naprslo staklo na šoferšajbni komšijinih kola.
„Nikada se nećeš vratiti“ –
govori providan čovek u kožnom odelu.
Nestabilan sam kao plovak na talasima.
Nesiguran u svoj sledeći potez.
Zamišljen stojim na naprsloj dasci.
Zaboravio sam repliku.
Šaptač je mrtav.
Foto: Pinterest
Autor: Bojan Lojković
