Već neko vrijemeumivaš se nad kadomi češljaš kosu u hodu na memljivom stepeništupuniš grudi zaprškamai toneš u iščeznuće stvarnost te uvečeispljunepotrošenog predulazna vrata i ne pališ svjetlane gledaš ispijen odrazu ogledalima kako da kažeš klincušto te razočaranogleda sa druge strane zašto si tako posivioda bi preživio i šta si na krajupostao da bi opstao Foto: Pinterest Autorka: Željka Milinčić
Poezija: Korozija
