„Šta je najbolje kod čoveka?“, upitah svoga psa,
On reče, „Ljubav koju mi podelite – u konzervi, dvaput na dan.“
Rekoh, „Šta ima tako smešno u mome pitanju?
I, da mi nema novca, u kakvom bi ti bio stanju?
„Nešto u nama mora da je na ceni kod gospodina kera?“
„To je očaj,“ on reče, „vaš novac mu je mera.“
Koračaj kao pas, kao što može svako.
Ja rekoh, „A naša politika, filozofija, naša istorija?“
On reče, „Jedino vredno divljenja u svemu tome je misterija.“
„Kaži mi, kad nađeš vremena, zašto je čovek sistemu veran?“
„To je očaj,“ on reče, „vaše granice su mu mera.“
Koračaj kao pas, govori k’o čovek, lako –
Koračaj kao pas, kao što može svako.
„Šta kažeš za tehnologiju, kompjutere, i za nuklearnu fisiju?“
„Prestravljen sam od radijacije i mrzim televiziju.“
Rekoh, „Mora da vredi zbog nečeg naša naučna era!“
„To je očaj,“ on reče, „vaše oružje mu je mera.“
„Nahrani me, može i batine. Voleću te do smrti i – gotovo!
Ali ne zahtevaj divljenje. Zašto? Ne traži odgovor!“
Rekoh, „Tek sad iskazuješ nezadovoljstvo? To tako već dugo tera…“
„To je očaj,“ on reče, „moje ćutanje beše mu mera.“
Koračaj kao pas, govori k’o čovek, lako –
Koračaj kao pas, kao što može svako.
Preveo: Damir Malešev
A nakon čitanja prevoda opustite se uz muziku: https://www.youtube.com/watch?v=uscVSJxd0Q0 . 🙂
