Svoju dugu plavu kosu snažno je zabacivala, šibajući me njome kao bičevima.Grudi su joj se sudarale a ramena podrhtavala. Ritam se pojačavao. Bedrima je poskakivala sa mojih kukova. Jecaj je prerastao u krik a trzaji tela nagoveštavali blizinu njenog orgazma. Ja sam netremice gledao iznad središta njenih grudi. Povremeno sam je jezikim dodirivao.
Nismo se poznavali do pre mesec dana. Za mene, ona je bila jedna od bezbroj devojaka koje su šetale gradom. Lepršave haljine činile su ih kraljicama modne piste koja se zvala glavna ulica prestonice. Ali sve su bile iste. Neko će reći, razlikovale su se po dužini nogu, po boji kose, veličini grudi. Meni su bile iste.
Sedeo sam u Kolarcu, nakon predavanja na Prirodno matematičkom fakultetu grupa Fizika. Imao sam dvadeset godina i snove da postanem naučnik. Ali nisam imao strpljenje da sedim dva sata na vežbama iz mehanike. Topla jesenja popodneva, nakon godinu dana provedenih u armiji, izgledala su kao najlepši ovozemaljski poklon. Bila je za susednim stolom sa drugaricama. Primetio sam je. Nije bila najlepša među njima ali mi je privukla pažnju. Postala je centar mog interesovanja.
To je primetio i moj brat Peca, koji je bio sa mnom.Ustao je, odlučno.
Dobacio sam mu, nemoj plavu. Ne brini, ovo je za tebe rekao je.
Prišao im je i crnki sa paž frizurom, koja nam je bila okrenuta leđima, stavio ruke preko očiju, nagnuo se i poljubio je. Zatim je sklonio ruke i sa čuđenjem, većim nego što je sama crnka pokazivala, počeo da se pravda da je mislio da je ona njegova devojka, jer toliko liče.Crnka, koja nije mogla da veruje da se iza toga krije laž, odmahivala je rukom, kao ništa strašno. Ja sam se brzo priključio i pokušao da spasim čitavu situaciju, nudeći devojke pićem. Nastavili smo zajedničku konverzaciju, ja sam se plavuši sve više obraćao, gledajući je iznad bujnih grudi.
Neka dvojica pisaca pričali su o nečemu što je trebalo biti istorijski roman.
Govorili su kao da su želeli više da opravdaju dobijeni novac za tribinu, nego da prisutnima prenesu svoju radost stvaranja književnog dela. Voditeljica je previše govorila, trudeći se da bude pametna a postizala upravo suprotno. Ona je sedela desno dva reda ispred mene sa prekrštenim nogama, koje su izvirale iz kratke suknje, i blagom dosadom u očima. Lepo oblikovani listovi njenih nogu nastavljali su se u braon cipele sa jedne i u glatka kolena sa druge strane. Izgledala je kao boginja Danaja sa platna Gustava Klimta. Dužina njenih nogu činila ih je kao merdevine na koje je teško popeti se.
Penjao sam se polako, kao da je to kretanje samo sebi cilj i kao da ništa drugo na ovom svetu ne postoji. Uvek sam se zaustavljao na istom mestu, na levoj potkolenici a onda nakon ne tako dugog oklevanja da li da se vratim ka tabanima, ili produžim ka mestu spajanja njenih nogu, ipak nastavljao sam gore. Kretanje odozgo moje ruke ili jezika imao je istu putanju, suprotan smer i istu usputnu stanicu.
Hodala je ispred mene, nije bila visoka, možda zgodna. Nije imala ni dugačke noge, samo lepo oblikovanu zadnjicu. Grudi ne znam da li je imala. Mogao se naslutiti tanak struk ispod svetlo sive majice. Majica je bila kratka a farmerice nedovoljno duboke. Pri svakom koraku pokazivala je deo gde leđa prelaze u guzu. Njen hod bio je kao magija u onim starim crno-belim filmovima, gde su se pokreti slike pretvarali u film.
Ona se nije pretvarala. Mlada i sveža sa istim željama i prohtevima kao ja, bila je moja već nakon nekoliko susreta. Nikada nismo vodili ljubav po danu a ni u potpunom mraku.Za to je trebao odsjaj uličnih svetiljki, kao i neki deo garderobe na gornjem delu tela. I igra mašte i jave na belini njenog tela mogla je da počne. Nije znala zašto sam je uzimao uvek otpozadi, ali joj je prijalo.
Autobus u kome sam se nalazio izlazio je sa usputne stanice ka zavičaju, ona je bila u drugom koji je upravo pristizao na peron. Autobusi su se mimoilazili ali ne i mi. Slučajno podignuti pogled i video sam je. I ona se iznenadila, osmehnula se i mahnula mi. Lice joj je bilo lepo a osmeh topao.
Poznavali smo se površno, samo iz viđenja u mestu gde je ona provodila deo letnjeg raspusta kod rođaka. Ovaj iznenadni susret koji je trajao samo tren, pretvorio se u višegodišnje zabavljanje.
Dok sam je voleo, u sobi hotela koji je davno porušen u najvećem gradu na jugu Srbije, uvek sam je gledao u kraj leve strane usne, gde bi započinjao osmeh koji je plenio. Volela me je iskreno i puno i onda kada sam joj rekao da imam drugu devojku, sa kojom sam u vezi znatno pre nje, osmeh je tada bio natopljen suzama, ali samo na kratko. U nekim ljubavima nikada nisi bivši.
Bila je crna, da li zbog svog bugarskog porekla ili zato što je leto provodila kao konobarica na šetnom brodu. Savršenu boju njenog preplanulog tela remetila je belina njenih dlanova. Pružala mi je hladnu limunadu, na palubi broda Sunčev breg na pučini mora, kao sebe da mi pruža. Nismo se mnogo razumeli ali i to je bilo dovoljno. U nas su tih godina naši istočni susedi gledali kao u nekog sa zapada.
Posmatrao sam njene ruke dok su me milovale i ličile su mi na igru malih zebri. Njene ruke bile su važnije od ostatka njenog tela. Dodiri su trajali koliko i to letovanje na Crnom moru.
Svaka od devojaka sa kojom sam bio imala je to, tu tačku kao centar njihove lepote i moj tajni predmet žudnje. To nije bio fetiš nekog dela tela, kao što neki vole i obožavaju, poput grudi, noge ili ruke. Nekada je to bio jasno vidljivi reljefni mladež na istaknutom mestu, drugi put mala neravnina na koži skrivena iza uveta i samo bi je povetarac, pomerajući kosu, pokazao. Kada bih je prvi put ugledao na nekoj nepoznatoj devojci, postajala je moj cilj. Zamišljao sam kako je jezikom dodirujem i kao da je ona neosvojiva tvrđava, tajna kapija ulaza u njen svet. Svet u koji niko nije na taj način ušao i zbog koga ću biti poseban i važniji od svih ostalih.Što sam oduvek želeo.One će mi dati taj oreol slave koji želim i koji će me učiniti velikim. Bile su moje na neki poseban način. Sve ono što su predstavljale nalazilo se u toj jednoj tački koja nije bila jedinstvenog sastava, niti jedinstvene veličine. Ta tačka imala je miris te žene, miris žene koji nijedan umetnik na svetu nije uspeo da prenese na platno, iako su svi to pokušavali, poput potrage za svetim gralom.
Kada bi upoznao njihovo telo u potpunosti, nalazio sam nove tačke koje su ponekad bile skrivene u gotovo najintimnijem kutku njihovog tela, i za koje čak ni one nisu znale da postoje i pomislio da možda promenim prioritet mesta, kod te osobe, ali ne – uvek sam zadržavao značaj prve uočene tačke, koja me je snažno kao magnet privlačila.
Nikada im nisam otkrio, niti se češće, nego na drugim mestima zadržavam baš tu, ljubeći ih. Tu tajnu čuvao sam za sebe i vas dragi čitaoci. A nakon svih ovih godina, kada sećanja postaju lepša od stvarnosti, i za sve one devojke koje sam voleo. Možda te tačke i nisu više na istom mestu. Možda je proces starenja i preoblikovanje tela i duše učinio svoje. Možda su ih bore prekrile, možda ih je život izbledeo, umanjujući im sjaj, kao uostalom i svemu što je nekada bilo. Ali one su još uvek u mom sećanju, jasnije nego ikada i dovoljno je da zatvorim oči i da ih vidim i osetim pod svojim jezikom tople i lepe kao što su nekada bile.
Foto: Pinterest
Autor: Bratimir Petrović
