Poezija: Pesma o bašti pepelu

Danilu Kišu

Slatka li je ta Smrt

Ona mu drhtaje davi u medu
Ona mu skida prstenje s ruke
Ona mu govori da to ne boli

Ali on mora da završi svoje priče
Mora još i da zapiše neke reči
Reči od sinoć od pola veka

On piše i ostavlja Smrt da čeka

Dotle se ona igra njegovim godinama
Pretvorila se u dete i na trepavicama stoji

Ali on mora svoje prste da broji
Za svaki prst on traži po jedno ime
Još samo deset da ih se priseti izdaleka

On broji i ostavlja Smrt da čeka

Ona već prevrće očima kojih nema
Krišom nagovara vreme da brže krene

Ali vreme je stalo pred kapijom njegove bašte
Njemu je anđeo spustio ruku na rame
I male polarne svetlosti tinjaju
Nad talasima što mu zapljuskuju obrve

On ima ključ za snove podzemnih reka
I dalje sanja i ostavlja Smrt da čeka

Autor: Damir Malešev

Foto-izvor: Dijalog.net

Related posts

Leave a Comment