Poezija: Mrvice

Jer mrvice postoje

Jer je najlepša šetnja noću

Kroz pusti grad

I sladoled dok se pravi

I prazan kafić

I samo mi u njemu

Jer je tvoj smeh zarazan

I tvoj duboko zamišljen

Ozbiljan pogled

I ljuljaške nisu za decu

Jer imamo naš parkić

I balon

I kutijicu tik-taka

Pljugice

I svemir

Jer unosiš dugu u moju sobu

I zaljubljena sam u tvoje trenerke

I vožnja skuterom je kul

I smrznuti se pored reke

Dok me ti grliš

Jer mrvice postoje

Da ih nađeš kad se najmanje nadaš

I poljubiš u mekanu jagodicu

I maziš bradu

I budeš nevaljao

I slušaš, samo slušaš

Najlepše priče

I padanje u nesvest je ništa

Kad te podigne on

Baš on

I osveži vodom

Tad poletiš

Njegove namere su časne

Jer mrvice postoje

Da preskačeš baricu sa njim

I da, mrvice postoje

U to sam sigurna

Da pokisneš dok čekaš taksi

I da te bude briga

Da si bolestan

A da dočekaš rođus sa njim

Jer mrvice postoje

I divne su

Moja mrvica.

 

Autor: Aleksandra Milić

Foto-izvor: Gustav Klimt „Poljubac“

Related posts