Jer mrvice postoje
Jer je najlepša šetnja noću
Kroz pusti grad
I sladoled dok se pravi
I prazan kafić
I samo mi u njemu
Jer je tvoj smeh zarazan
I tvoj duboko zamišljen
Ozbiljan pogled
I ljuljaške nisu za decu
Jer imamo naš parkić
I balon
I kutijicu tik-taka
Pljugice
I svemir
Jer unosiš dugu u moju sobu
I zaljubljena sam u tvoje trenerke
I vožnja skuterom je kul
I smrznuti se pored reke
Dok me ti grliš
Jer mrvice postoje
Da ih nađeš kad se najmanje nadaš
I poljubiš u mekanu jagodicu
I maziš bradu
I budeš nevaljao
I slušaš, samo slušaš
Najlepše priče
I padanje u nesvest je ništa
Kad te podigne on
Baš on
I osveži vodom
Tad poletiš
Njegove namere su časne
Jer mrvice postoje
Da preskačeš baricu sa njim
I da, mrvice postoje
U to sam sigurna
Da pokisneš dok čekaš taksi
I da te bude briga
Da si bolestan
A da dočekaš rođus sa njim
Jer mrvice postoje
I divne su
Moja mrvica.
Autor: Aleksandra Milić
Foto-izvor: Gustav Klimt „Poljubac“