„Ako se izoluješ, počinješ da propadaš“ (Analiza albuma „The Wall“ grupe Pink Flojd) (II)

Prvi deo teksta (https://www.cupavakeleraba.com/2016/04/20/ako-se-izolujes-pocinjes-da-propadas-analiza-albuma-the-wall-grupe-pink-flojd-i/) obuhvatio je period života Pink Flojda pre formiranja metaforičnog zida oko njegove ličnosti. Od pesme „Hey you“ se može reći da se govori o drugom delu Flojdovog života. On ovde postaje Merso, stranac za svet zatvoren iza sopstvenih zidina, ali on nije totalno izgubio vezu i sa svojim unutrašnjim bićem, jer umesto da bude srećan pošto je ostvario ono za čime je sve vreme težio, on traži pomoć. Doziva nekoga da ga oseti i dodirne. To je paradoks jer je on upravo izgradio zid da bi mogao da pobegne od kontakata sa drugima i kako ga niko više ne bi ranio. Pink sada traži od neimenovanog slušaoca, koji može biti njegova žena, svet izvan sobe ili mi, da mu pomogne da nosi taj Sizifov kamen, svoj život. On se vraća u svoju realnost i shvata da je zid previsok i da koliko god se trudio, izlaza nema. Pink Flojd ne poziva slušaoce da urade isto što i on, već ih savetuje da ne dozvole drugima da ih unište bez borbe: „Hey you, don’t help them to bury the light / Don’t give in without a figh!”.

Njegov sada zatvoreni svet postaje mučan i bez nade. Masivnost zida prikazana je u filmu tokom pesme „Is there anybody out there?“. U ovoj pesmi samo se nekoliko puta postavlja ovo pitanje, ali odgovora sa druge strane nema. Pink sada želi da napravi red u svom životu i pokušava da složi sve stvari koje je slomio u besu. On ne baca polomljeno iz sobe, već pravi mozaike od delova slomljenog sebe. Ta preciznost u ređanju podseća na red u vojsci – a to opet asocira na nedostatak oca što i jeste temelj izgrađenog zida. Kada se završava pesma, sledi scena Pinkovog brijanja. Ovaj momenat aludira na brijanje Sida Bareta, jednog od osnivača benda koji se povukao. Kada je bend snimao album „Shine on you crazy diamond“, Sid ih je posetio. Voters i Gilmur su bili potpuno šokirani kada su videli Sida potpuno obrijanog. On je sedeo u uglu studija i kada su ga pitali kako mu se sviđa to što snimaju za njega, on je odgovorio da mu se čini pomalo staro i nestao je. Sid je, kao i Pink, imao psihičkih problema, tako da je u lik Pinka implementiran i Sidov život.

„Comfortably numb“ je pesma u kojoj Pink dobija odgovor na pitanje da li ima nekoga napolju, van  zida. U filmu dolazi njegov menadžer i doktor da ga osposobe za koncert, dakle dolazi pomoć za kojom je vapio. Doktor ga pita: „Da li ima nekoga unutra? Možeš li mi pokazati gde te boli?“, ali Pink je mentalno daleko od stvarnosti i ova pomoć je njemu beskorisna, jer sam Pink doktoru kaže: „Tvoje usne se pomeraju, ali ja ne mogu da čujem šta govoriš.”. Kao da ne govore istim jezikom, Pinkova recepcija je potpuno promenjena i on ne razume događaje iz realnosti. Pink ne može da kaže šta ga boli, jer to nije fizička bol, to je poremećaj koji je promenio ceo njegov psihički svet. On ne oseća bol, već oseća kao da propada u preduboku tišinu. Njegov metaforički odgovor („Ne mogu da ti objasnim, nećeš razumeti / Ovo nije onako kako se ja osećam. / Postao sam udobno umrtvljen.“) potpuno je nejasan doktoru koji nije upoznat sa njegovim stanjem. Sam Rodžer je rekao tokom intervjua na radiju da menadžerima nije bitno kako se ti osećaš, već im je bitno koliko je karata prodato. Zbog toga mu oni daju drogu kako bi ga podigli iz te umrtvljenosti, ali ona Pinka uvlači u još dublje i strašnije psihičko stanje, u totalnu otuđenost, droga prekida Pinkovu vezu sa njegovim unutrašnjim bićem. Odlazi na koncert, ali potpuno promenjen. On je na koncertu fizički, ali ne vlada dušom.

4Spot pesme „In the flesh 2“ prati Pinka kao neonacističkog diktatora. Ovakva pojava se nikako ne može shvatiti bukvalno znajući prethodnu istoriju Pinkovog razvoja, ovo je samo simbol kroz koji se ispoljava Pinkova averzija prema svetu. On je zbog njih izgradio zid, a sada želi sve da ih uništi: „Kada bi bilo po mom, / ja bih vas sve streljao!“. Pink ovakvim ponašanjem prevazilazi sve autoritete u svom životu. Njegov bes gradativno raste, a doživljava kulminaciju u pesmama „In the flesh“, „Run like hell“ i „Waiting for the worms“. U ovim trima pesmama upotrebljeni su nacistički simboli (Kristalna noć, crna košulja, simbol sličan svastici itd.) da bi se dočaralo Pinkovo ludilo i potpuno zamračenje sveti.

Odjednom kao da se budi iz tog stanja  i želi da strgne mrak sa sebe: „Skini ovu uniformu / I napusti šou.“. U pesmi „Stop“ na kraju se ponavlja nekoliko puta „Time to know…time to know…time to know.” (“Vreme je da se sazna.“).  Tim ponavljanjem najavljuje se Pinkovo suđenje, rasprava čoveka sa sobom i svojim delima.

„The trial“ je pesma koja sumira celokupnu priču albuma „The wall“, ona je teatralna jer predstavlja disocijaciju Pinkove psihe. Voters u intervjuu razjašnjava da Pink sam sebi sudi. Sudija je on sam, ali je prikazan preko figure crva, a ostali likovi su refleksije iz njegovih sećanja. Motiv crva se pojavljuje od druge polovine albuma i predstavlja raspadanje. Sve do ove pesme to raspadanje je imalo negativnih posledica, jedino će u ovoj poslednjoj pesmi imati pozitivnih, jer će taj crv dokrajčiti Pinkov već ništavni život, a time se ostavlja prostor za rađanje novog. Prvo se poziva učitelj na svedočenje. On se sudiji žali da su mu bile vezane ruke što se tiče Pinka i da njega nije mogao da stavi u kalup kao što se očekuje. Pink sada prvi put sagledava i položaje drugih osoba iz svog života naspram sebe. Uviđa da je on kriv za raspad braka. Pojavljuje se i njegova majka koja moli sudiju da joj dopusti da vodi svoje dete kući. Ne može se reći da je Pink nešto naučio od svoje majke. Njeno ponašanje stvara cigle koje nisu njegovom krivicom u zidu. Dakle, nije on u potpunosti kriv za svoje otuđenje, ali je kriv što se nije osvestio ranije, što se nije se suočio sa problemom, već je bežao od njega u sebe. Njemu se to povlačenje toliko otelo kontroli da se on sada pita gde su vrata kuda je ušao.

Neki tumači ovog albuma smatraju da je sudija deux ex machina, odnosno neko ko donosi rešenje odjednom. Ova pretpostvaka nema čvrste temelje jer s jedne strane je tačno da se Pink budi naglo iz svoje otuđenosti, ali s druge strane, on je otišao predaleko sa neonacističkim mislima. Tada se uplašio samog sebe i taj strah ga je povukao da o svemu razmisli.

Presuda jeste da se zid sruši. Ostaci zida prikazani su u filmu tokom pesme „Outside the wall“. U ovoj pesmi ne govori se direktno o Pinku, pesma je data  kao neka vrsta opšteg epiloga jer govori o komunikaciji u svetu. Govori o onima koji su srušili svoj zid otuđenosti i sada žele da uspostave komunikaciju sa sebi bliskim osobama od kojih su se udaljili.

3 Rembrandt-Belsazar knjiga o danieluU filmu se pojavljuju deca koja skupljaju cigle koje su ostale od srušenog Pinkovog zida. Kraj može imati dvostruko značenje. S jedne strane, može biti pesimističko – deca skupljaju cigle da bi izgradili svoj zid, ali s druge strane, može biti optimističko. Ono se ogleda u sceni  kad dete pronalazi Molotovljev koktel, koji pomiriše a zatim prolije benzin iz boce. Ovaj gest ukazuje na to da novi naraštaji ne žele da slede stope starih koji su ratovali, ubijali i ulazili u mračna stanja svesti.

„The wall“  je više od albuma pesama. To je jedna priča za koju nije dovoljan samo tekst, već je veoma važna i muzika koja prati tekst, mašta koja će nam pomoći da realizujemo sve te sinestetične slike, koje se mogu preneti i na platno. Postoje deonice koje su postale istorijske i koje društvo koristi svakodnevno u svom govoru, jedna od njih jeste tekst pesme „Another brick in the wall, part 1“. Album se može izvoditi i kao muzički koncert, ali i kao pozorišni komad. Pesme su toliko jako povezane da se često mogu tumačiti pogrešno, ako se ne poznaje kontekst. Tako slušalac može pogrešno protumačiti nacistički deo sa kraja albuma.

Tema izolacije prerasta Pinkov karakter, ona tera na razmišljanje svakoga ko sluša album. Podstiče nas da se zapitamo da li smo i mi izgradili zid oko sebe kojim rušimo svoj, ali i živote ljudi do kojih nam je stalo. Takođe nam daje i rešenje – moramo sami sebi suditi kako bismo osvestili sopstvenu krivicu po pitanju otuđenosti svog života jer „ako se izoluješ, počinješ da propadaš.“

 

Autor: Aleksandra Danilov

Foto: Wikipedia (Rembrant „Belesazarova gozba“); YouTube

Related posts

Leave a Comment