„Ako se izoluješ, počinješ da propadaš“ (Analiza albuma „The Wall“ grupe Pink Flojd) (I)

„The Wall“ je jedanaesti studijski album grupe Pink Flojd. On je ujedno i dupli album, koji traje gotovo kao i jedan prosečan film. Ovaj album je žanrovski određen kao koncept album ili rok opera, zbog svoje specifične strukture. Naime, sve pesme obrazuju jednu celinu čija je tema izolacija pojedinca i njegova mentalna degradacija. U intervjuu za radio „One“ Rodžer Voters iznosi ideju albuma: „Osnovna ideja cele stvari jeste da, ako se izoluješ, počinješ da propadaš.“.

Album je izašao 1979. godine, dok je istoimeni film izašao 1982. godine. Film se sastoji od video-spotova koji prate životnu priču Pink Flojda, glavnog junaka filma. Video-spotovi, odnosno pesme, idu istim redom kao i na albumu i tako se formira priča o liku koji postupno postaje izolovan od sveta sopstvenim mentalnim zidom. Stvaranju tog zida doprineli su smrt njegovog oca u Drugom svetskom ratu, kao i  prevelika zaštita njegove majke i na kraju razvod braka koji je potvrdio ubeđenja njegove majke, kojima ga je hranila od malena, a to je da se nikome više ne može verovati.

Rodžer je dobio ideju za ovakav album posle koncerta 1977. kada je na Olimpijskom stadionu u Montrealu doživeo neprijatnosti dok je pokušavao da održi koncert. On je primetio već ranije, pogotovo kad su koncerti većih razmera, da ljudi u većini slučajeva dođu zbog piva i dobre zabave i da im muzika nije na prvom mestu. Tako se dogodilo i u Monteralu kada je on svirao. Ljudi  su pokušavali da probiju barijeru koja ih odvaja od bine, gurali su se intezivno i Rodžer nije mogao da radi ono zbog čega je došao –  da svira rock and roll. Iznerviran, pljunuo je nekog iz publike, a zatim se zgrozio tog svog postupka. Tada je shvatio da postoji neka udaljenost između publike i benda i da se oni ne razumeju. Tako je nastala ideja o metaforičnom zidu.

U albumu postoji još autobiografskih elemenata: Rodžeru je umro otac u Drugom svetskom ratu i on je zaista čuo muški glas kada je pozvao svoju ženu tokom turneje, kao i Pink Flojd. Album otvara pesma „In the flesh“. U ovoj pesmi veoma tiho glas ponavlja frazu: „Gde smo ušli“. Na kraju albuma, u pesmi „Outside the wall” ponovo se javlja glas koji govori: „Nije li ovo mesto.“ . Ove dve fraze se nadovezuju jedna na drugu oblikujući jednu upitnu rečenicu („Nije li ovo mesto gde smo ušli?“) koja predstavlja karakterističnu crtu ovog benda koji teži ka tome da zaokružuje smisao svojih albuma.

Prva pesma je iznela temu albuma – Pinkov život, odnosno, život rok zvezde.  Tekst nam pokazuje da su uprkos našim očekivanjima stvari drugačije: „Ako želiš da saznaš šta je iza ovih hladnih očiju. / Ti moraš da grebeš svoj put preko ovog prerušavanja.“ Pesma takođe implicitno sugeriše da je Pinkov otac poginuo u Drugom svetskom ratu, što je postignuto preko efekta zvuka bombi.

Druga pesma „The thin ice“ prikazuje nam rano detinjstvo glavnog junaka albuma, a to se postiže zvukom plača bebe. Preko jednog stiha prikazana je roditeljska ljubav koja je idealizovana, međutim njena ravnoteža će biti narušena. Majčina ljubav će postati posesivna, a očeva će nestati zajedno sa njim.

 

4 T

Cela priča je izneta iz ugla Pinkovog doživljaja života, čak i kada se čini da neko drugi govori, te reči su date kroz filter Pinkovog viđenja. Pomeranje perspektive vidi se iz sledećih stihova: „I more možda izgleda toplo tebi / i nebo možda izgleda plavo.“. Pomoću reči „možda“ lirski subjekat nam ukazuje kako beba vidi svet. Za Pink Flojda, tačnije za Votersa, veoma je važna plava boja. Ona  predstavlja život, duhovnost – jer se dovodi u vezu sa dva egzistencijalna pojma – vodom i nebom. Iako je slika života u bebinim očima idealizovana, lirski subjekt upozorava da to nije tako: „Nemoj biti iznenađena kada se pukotina / Pojavi ispod tvojih nogu. / Ti kliziš iz svoje dubine i skrećeš s uma / Sa svojim strahom koji te prati / I grebe tanak led.“. Voda je ovde metafora za život koji je prikazan kao krhk, ali i hladan, a ne topao kao što beba očekuje da bude.

Nakon ove pesme sledi prva pesma u triptihu nazvanom „Another brick in the wall“. Kao što je već rečeno, zid predstavlja psihičku barijeru koju Pink gradi svojim strahovima i traumama i mada on ima fizički kontakt sa svetom, postaje sve otuđeniji na duhovnom planu. Svaki traumatizujući događaj iz njegovog života on doživljava kao još jednu ciglu u zidu. Prva u nizu cigli je odsustvo figure oca u njegovom ranom detinjstvu. U ovoj pesmi dečak se obraća ocu i pita ga: „Tata, šta si još ostavio za mene? / Tata, šta si još ostavio iza sebe za mene?“. Međutim, odgovora nema jer: „Tata plovi preko okeana. / Ostavlja samo sećanje.“. Posebnu pažnju treba posvetiti motivu okeana. Ponovo se javlja element vode, ali sad on donosi smrt, prelazak u nebiće. Citirani stih se može asocijativno vezati i za grčki motiv prelaska preko reke Stiks, što isto označava smrt.

Građenju metaforičkog zida doprinela su i iskustva iz škole o kojima se govori u pesmama „The happiest days of our lives” i „Another brick in the wall, part 2“. Naslov prve pesme je ironičan. Iako dani u školi treba da predstavljaju najsrećnije i najbezbrižnije dane u našem životu, oni su često obeleženi osećanjima poniženja. Voters za nastavnike kaže: „Nastavnici nikada ne motivišu učenike da rade prave stvari, niti ih zainteresuju za nešto, već se samo trude da ih održe mirne i dobre, i da ih smeste u pravilne kalupe kako bi otišli na univerzitet i bili „ispravni“. Pinkovo školovanje je upravo bilo takvo – u filmu ga nastavnik ponižava pred celim razredom jer piše pesme.  Poznati refren „We don’t need no education. / We don’t need no thought control.“ („Nama ne treba obrazovanje. / Nama ne treba kontrola misli.“) govori protiv dogmi u školama koje ne dopuštaju učenicima da razvijaju individualnost, sopstvenu ličnosti, već ih sputava pravilima kojima se nastoji da svi postanu isti. S druge strane rasvetljava se kakav je profesorov privatan život – on doživljava traume kod kuće od strane svoje žene, a onda to projektuje na decu u školi.

Za ciglu straha u zidu najviše je zaslužna Pinkova majka. Pesma „Mother“ data je kao dijalog sina i majke. Međutim, neobično je to što oni postavljaju pitanja i odgovore kao da su svesni grešaka koje prave. To se pogotovo vidi u majčinom govoru kada kaže: „Mama će sve tvoje noćne more pretvoriti u istinu. / Mama će sve svoje strahove ubaciti u tebe.“. Kao da je svesna da dok štiti sina od spoljnog sveta, prenosi sopstvene strahove i time ga ugrožava. Pink nije istih godina između dva dijaloga. U prvom delu pesme vidi se da je mlađeg uzrasta – on se plaši „njih“, onih koji su izazvali rat, želi da postane predsednik. U drugom delu on „njih“ sužavana na „ona“, dakle, sada se radi o jednoj ženi koja je bitna u njegovom životu. Međutim, majčin ton tokom razgovora se ne menja. Ona i dalje započinje ragovor brižnim tonom kojim se teši dete. Njena brižnost, međutim,  prelazi u totalnu kontrolu nad njegovim životom – ona će naći dobru devojku za njega, čekaće ga dok se ne vrati noću, saznaće gde je bio i čak će svoju ‘bebu’ održavati zdravom i čistom. Ovo poslednje pogotovo narušava odnose sina i majke, jer ga ona i dalje vidi kao biće koje ne može da brine o sebi, to je biće koje ona ne pušta da odraste. Iz majčinog dijaloga može se videti da je njena ambicija bila da on postane muzičar: „Mama će te držati ispod svog krila. / Ona te neće pustiti da letiš, ali će te možda pustiti da pevaš.“.

Kakva se pohlepa javlja kod poznatih ličnosti, ali i uopšte u društvu, dato je u pesmi „What shall we do now?“. Kratkim i efektnim rečenicama nabrajaju se efemerna zadovoljstva kojima čovek teži po svaku cenu, a pesma se završava zastrašujućom konstatacijom – dok smo sve to radili, nismo primetili da se naslanjamo leđima o zid sopstvene otuđenosti. Dakle, dok čovek zadovoljava sebični hedonizam, život mu postaje lažan, a on se krije iza hiljadu maski, kao iza zida.

Sledećih pet pesama predstavljaju Pinka koji će se potpuno zatvoriti u sebe i postaviće poslednje cigle u svom zidu. „Young lust“ prikazuje Pinka kao rok zvezdu koji traži zabavu: “Ooooh, I need a dirty woman. / Ooooh, I need a dirty girl.”. („Oh, potrebna mi je nevaljala žena. / Oh, potrebna mi je nevaljala  devojka.“).  U tom duhu je i scena u filmu tokom ove pesme. Prikazane su ‘grupi’ devojke koje se zabavljaju, a Pink jednu poziva u svoj stan. U pesmi „One of my turns“, odnosno u filmu, vidimo Pinkovu agresivnost. On je neposredno pre toga saznao da mu žena ima aferu, pa projektuje svoj bes zbog žene na tu devojku. U besu uništava sve po stanu. Posle ove eksplozije sledi „Don’t leave me now“. U ovoj pesmi vlada potpuna melanholija. Pink se obraća svojoj ženi i pita je kako je mogla da ga ostavi, a zna da on ne može bez nje. Ipak, u tom haosu on kaže i “Kako si mogla da odeš? / Kada znaš koliko si mi potrebna / Da te subotom bijem do stanja kaše.“. Ovo saznanje rasvetljava nam i ženine razloge zašto ga je napustila.

Poslednja pesma triptiha „Another brick in the wall“ i „Goodbye crule world“ su Pinkov oproštaj od realnog sveta, odnosno njegova potpuna izolacija. U „Another brick in the wall, part 3“ javlja se intertekstualna veza sa Biblijom, tačnije sa Knjigom Daniela. Dat je motiv teksta na zidu. Taj znak je Daniel protumačio kao kraj Vavilonskog carstva. Taj kraj je i Pink video i on označava ukidanje veza sa spoljašnjim svetom.

Nastavak teksta možete pročitati na sledećem linku: https://www.cupavakeleraba.com/2016/05/01/ako-se-izolujes-pocinjes-da-propadas-analiza-albuma-the-wall-grupe-pink-flojd-ii/ .

 

Autor: Aleksanda Danilov

Foto-izvor: Screenshot YouTube

Related posts

Leave a Comment