Religija: Zdravstveni problemi kao manipulativne delatnosti crkava

Nisam vernik, ali ne ulazim u rasprave sa onima koji jesu. Ne dajem sebi za pravo da učestvujem u raspravama oko toga da li treba verovati ili ne, meni ne treba, moji stavovi se ne poklapaju sa tim i gotovo. Mogu da ispoštujem svakoga i da radi tog poštovanja posedim u crkvi sa vernicima kad neko pravi crkveno venčanje, krštenja ili izdaje.

Mnogi ljudi iz mog okruženja su vernici, tačnije, hrišćani i to je njihov izbor, samim tim i njihov problem kad ih pop opelješi nakon pevanja. Ono što smatram užasnim jesu manipulativne delatnosti crkava kojih, nažalost, ima sve više i više.

Kačavenda nam je poznat odavno, znamo i kako je prošao, ali ne želim sad o njemu da pričam. Želim da podelim sa vama post sa stranice hrama iz mog rodnog grada. Evo posta:

 

Hram Uspenja Presvete Bogorodice

29. jul u 10h.15

VAŽNO OBAVEŠTENjE ZA SVE NAŠE VERNIKE KOJI IMAJU ZDRAVSTVENIH PROBLEMA

„Uoči praznika Svetog velikomučenika Pantelejmona 8. avgusta 2016. godine u 18 časova, u mladenovačkom Hramu biće služena Sveta Tajna Jeleosvećenja. Pozivaju se svi verujući koji imaju zdravstvenih problema, a oni koji imaju osobe koje boluju među bližnjima mogu ih obavestiti. Kao i sve druge Svete Tajne i Jeleosvećenje se vrši direktno.
Potrebno je doneti 1 kg brašna i 1 l ulja. To se ostavlja u Hramu, a svako će dobiti osveštano ulje i brašno koje nosi kući i koje se koristi za pomazivanje i kuvanje.“

 

Ovo je, pre svega kršenje zakona, takođe, ovo je i bezobzirnost. Nisam pristalica javnih prozivki na račun crkava, ali ovo sam morala da podelim sa vama. Milion puta su mi ljudi, bez ikakve loše namere predlagali da odem u neki manastir. Milion puta sam, bez želje da ih povredim odgovarala sa: „Razmisliću.“, a znala sam da od tog razmišljanja nema ništa. Jednostavno, ljudi žele da veruju, treba im neki heroj i neko koga će moći da pozovu kad požele. Neka ih, njihova volja…

Videla sam po načinu na koji mi govore da nisu imali lošu nameru i zato nisam reagovala drugačije. Želim da vam kažem da crkva može da vam pomogne u tom smislu što će vam vera dati snage da se pokrenete, opustite ili da, jednostavno, koračate zaslepljeni njome. Iako moji roditelji nisu preterano religiozni, mogla bih čak da kažem i to da jesu minimalni vernici samo zbog okoline.

Išla sam kod raznih vračara i pila svete vodice. Da, bila sam i na Ostrogu, a i na raznim drugim mestima i ne, nisam progledala. Kad dobijete bolesno dete u prvim godinama njegovog života spremni ste na sve, pogotovo ako niste ranije imali nikakvih dodirnih tačaka sa medicinom i crkvom. Izgubljeni ste, svi snovi koje ste sanjali dok ste bili samo par ruše vam se. Ne znate šta da radite, idete i kod lekara i kod popova. Čitate knjige, a dani vam prolaze. Jurite svake novine, sve što bi moglo da vam pomogne. Razmišljate od prilike ovako: „Šta ako smo mogli, a nismo, da ipak pokušamo.“ Njih razumem, još je razloga za to…

Ljudi se hvataju za svaku pruženu slamku, to nisam osetila samo na svojoj koži, već i u svojoj okolini. Dok pišem ovo kroz glavu mi prolaze neki, sad već pokojni ljudi koji su preminuli od raka mladi. Ljudi koji su se topili od bolova. Ljudi kojima leka nije bilo nakon višestrukih metastaza. Ljudi koji su išli kod popova i vračara, zato što su čuli za neko „čudo“, ili zato što su videli ovakav poziv. Među tim ljudima je i slika jednog deteta.

Dok pišem ovo sećam se reči svoje tetke par dana pre nego što je preminula: „Hoću da budem kuče, kako leži, uživa, ništa je ne boli.“ Dok pišem ovo ogorčenje mi raste sve više… Sećam se jedne drugarice koja danas živi i radi u inostranstvu. Divna, ali fizički bolesna devojka koju su psihički uništile crkve. Sećam se svega što mi je pričala, ježim se i sada…

Iskrena da budem, žao mi je vere tih ljudi, žao mi je svih nada koje polažu i na kraju, žao mi je novca koji ostavljaju crkvama, vračarama, isceliteljima… Sad će mi neko reći da ih niko ne tera da dođu, ni da ostavljaju novac, ali to nije potpuno tačno! Manipuliše se ljudima, sve je bez prisile, ali magnet im je jak… Naravno da ćeš dati novac nekome kome veruješ i ko ti još nudi izlečenje za dete, oca, majku, brata, sestru, druga ili tebe.

Crkva treba da poštuje zakone bez obzira na moć koju nad ljudima ima. Tim ljudima kojima pružaju nadu uzimaju novac i tu istu nadu otimaju na kraju. Bolesne vodite kod lekara ili na rehabilitacije, ali ovde vam izbor nije baš veliki. Ovde možete da nađete vrlo lako popove, manastire, crkve, ali sređene bolnice i stručne lekare teško. Vodite ih preko u zemlje koje su razumnije i koje imaju uslove. To jeste skuplje, ali je i delotvornije. Lepo se raspitajte, ne hrlite i budite oprezni.

 

Autor: Milica Janković

Related posts

Leave a Comment