TRAGANjE ZA ŠIFROVANIM PORUKAMA U ZELENO-PLAVIM DUBINAMA
(Irena Jovanović, Let it be, zbirka poezije na engleskom jeziku,
Inner Child Press, 2013, 73 str.)
Irena Jovanović je umetnica koja svoj doživljaj sveta i života izražava putem različitih vrsta umetnosti; slikarstva,skulpture, poezije na srpskom i engleskom jeziku. Zbirka poezije na engleskom jeziku je njena prva objavljena knjiga. Radi se o knjizi religiozne poezije koja sadrži pedeset pesama. Naslov Let it be, po ugledu na poznatu istoimenu pesmu čuvene engleske grupe Bitlsi (The Beatles), ukazuje na moć utehe koju pružaju religiozna osećanja u današnjem svetu poljuljanih vrednosti, bez čvršćeg oslonca i uporišta.
Objašnjavajući zašto želi da ova knjiga bude objavljena i zašto bi ona bila čitana, autorka u uvodu knjige, navodi reči Karla Marksa da je religija opijum za mase. Očigledno je da misao izrečena u pežorativnom kontekstu u jednom istorijskom trenutku, u vreme komunističke ideologije, može da se tumači i na drugi način. „Religija nudi neku vrstu iskustva izvan percepcije naših svakidašnjih čula, za kojim tragamo, nezadovoljni svetom kakav jeste, nezadovoljni ograničenjima percepcije koju nam nude naša obična čula, u traganju za našim pravim poreklom, unutrašnjim bićem, večnošću, dušom i blaženstvom“.Razmišljajući u ovim okvirima, Irena Jovanović pretpostavlja „da je Karl Marks probao opijum (što ona nije učinila), stoga je mogao da uporedi i izjednači iskustva (uživanje opijuma i religiozno iskustvo). Oba ova iskustva donose proširenje svesti, otvaranje percepcije za doživljavanje drugačijih dimenzija realnosti od onih koje najčešće doživljavamo. Takođe, to je jedno zastrašujuće i preplavljujuće iskustvo, pri kome se osoba ujedinjuje sa univerzalnim duhom i nalazi neograničenu snagu, radost i inspiraciju, tragajući za pravim poreklom i povezanošću sa totalitetom božanstva. Između konzumiranja opijuma i doživljavanja religioznog iskustva, postoji bitna razlika u tome da veštačke supstance kao što je opijum imaju negativan efekat na telo i druge aspekte života. S druge strane, religioznim duhovnim iskustvom možemo stići do čiste Božje ljubavi i pronaći naše unutrašnje dete koje je naša večno mlada duša“.
Navodeći da poezija Irene Jovanović „naginje istočnjačkoj duhovnoj tradiciji i da predstavlja srpsko-engleski-indijski amalgam“, Artea Panajotović ističe da se „poezija pokazala kao jedan od najkorisnijih metoda da posvećenik (bakti) pruži uvid u svoja iskustva koja su izvan opsega uobičajenog intelektualnog iskustva, kojima su sve misli i dela posvećena Bogu“. Pesnikinja zna da je svim ljudima potrebna poezija kao „unutarnje sklonište istinske ljubavi od banalne surovosti svakidašnjice“, kao i da „ u dodiru sa božanskom ljubavlju svako baš svako postaje pesnik“. Sušil Kumar Šarma ističe pesmu We are one… „Sjedinjeni u jedno, mi smo svi jedno u Bogu, sjajne iskre ljubavi“. Šarma zaključuje da je „upravo ljubav ono što je potrebno svakom živom biću-malom ili velikom. Ovo je jedini način da naš svet preživi. Univerzalna ljubav bila bi poruka ove knjige“.
Svetlost i prepljavljenost svetlošću su veoma prisutne pojave u ovoj poeziji. To nije neobično, obzirom da je Irena Jovanović prevashodno likovni umetnik. Osećaj božanskog prisustva vodi i osvetljava život posvećenice. U pesmi In touch with divine love „svako dobija prozračna krila, leti nadahnut kroz oblake…stiže do sunca, zvezda, meseca preplavljen svetlošću“. Prema Malom rečniku simbola: „smatra se da je oko receptivni organ, puno svetlosti kao Sunce, zvezda koja emituje svetlost. Spoj slike Sunca i oka da bi se prikaѕao Bog odlično izražava svetlosno savršenstvo: onaj koji posmatra i onaj koji je posmatran spajaju se u apsolutnoj kompletnosti koja ispunjava bezdan i pomera u nedogled zidove egzistencijalnog ponora. Slikari su majstori svetlosti, pošto jedino ona otkriva oblike. Ta svetlost slikara takođe je duhovna svetlost: sijalica iznad Pikasove Gernike nema nikakvu likovnu vrednost…ona prikazuje svetlost pogleda i kao da kaže: sada ste videli“.
Pored svetlosti, veoma važan elemenat ove poezije je voda. U pesmi Sinking so deep „uranjam tako duboko do životnih misterija u okean Božje punoće, …do tajnih sećanja šifrovanih u snovima“.Motiv uranjanja u vodu veoma je blizak uranjanju u san. U psihoanalitičkim tumačenjima, voda je simbol nesvesnog, kao i san. Prema Malom rečniku simbola, san je put ka nepoznatom, slutnji ili nesvesnom, „šifrovana poruka o onome što je skriveno“.U Pozorišnom muzeju u Zaječaru, marta meseca ove godine (2024.) otvorena je izložba akvarela Irene Jovanović, pod nazivom „ San o pejzažu“, a program je nastavljen promocijom zbirke pesama o kojoj je ovde reč. Irena Jovanović je završila Fakultet Primenjenih Umetnosti i Dizajna u Beogradu na smeru keramike. Izvesno je da ona gaji posebnu vrstu afiniteta prema akvarelu kao nekoj vrsti medijuma za izražavanje svog umetničkog doživljaja života i njegovih šifrovanih poruka. Ako znamo da reč akvarel dolazi od latinske reči aqua, koja označava vodu, jasno je zašto mu je umetnica posebno privržena. Karakteristike akvarelnih boja su prozirnost i prozračnost, a ove dve reči su istovremeno veoma prisutne u njenoj poeziji: „ u dodiru sa božanskom ljubavlju svako dobija prozračna krila…tamnozelena prozirna jezera sopstva“. Boje koje dominiraju na akvarelima su zelena i plava, iako, mada u manjoj meri, ima i drugih boja. U pesmi Words I never heard, posvećenica sluša reči koje nikad ranije nije čula „božanske i duboke koje dolaze iz…tamnozelenih prozračnih jezera sopstva“. U pesmi Walk on water: „ Blistave površine meko glatko talasasto blaženstvo pokretno ogledalo u kome se ogleda nebo ulaze oblaci i plava lepota i čistota pozivajući zvezde i snove“.Povezanost akvarela i poezije koje stvara Irena Jovanović mogu se osetiti i u pesmama na srpskom jeziku kojim je otvorena njena izložba akvarela. Akvarel talasa, „planinski potok koji hrli niz stenovite i senovite predele.“ Slapovi boja, prozirni kao blistavo jutro, kristalna jezera, kišna okna. To se sam život sliva u bujicu duga, u žuboravost akvarela. Poezija u akvarelu i akvarel u poeziji, prožimaju se pesmotvorstvo i „planinski potok koji se žudno i žurno spušta u namazu slapova kao divlji potez četke po platnu koje zamišljam da ću naslikati.“Pesnikinja i slikarka stoji začuđena i zadivljena pred čudom života, baš kao dete kome je sve što vidi, novo i neponovljivo. „Život je neosvojivo čudo u nedrima iskonske tajne“.
U pesmi Words as Pearls, biseri su metafora za reči: dubokog značenja, reči koje zrače, pune snova…neke reči nalik na bisere, značajne, bogate značenjem, čarobne, mudre, iskrene“. U pesmi Pearls as Shells: „biseri se čuvaju u školjkama jakih zidova duboko u okeanima na sigurnom dnu u mekim peskovitim skloništima“.Bisere treba brižljivo čuvati i držati na sigurnom, jer su dragocenost isto kao i reči. Ne treba se prema njima odnositi olako, jer to može biti opasno i može nam se osvetiti. Hristos je dao svojim učenicima pouku: „Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje da ih ne pogaze nogama svojim i okrenuvši se ne rastrgnu vas.“ Beseda na gori (Jevanđelje po Mateju, 7, 6). Sama religija ostvaruje se kao reč. U religijskim interpretacijama, reč ima suštinsku ulogu. „ U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo. U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima“.(Jevanđelje po Jovanu 1:1, 14). Bitlsi su pevali: „ Kad mi je teško, pojavi se Bogorodica, i govori reči mudrosti: Neka bude“. (Let it be).
U današnjem svetu grubih, sirovih, jeftinih, olako izgovorenih reči, u kome dominira govor mržnje kao osnova i uvod u sve češće i surovije sukobe među ljudima i narodima, „biseri su kao mleko koje hrani lepotu, okrugli i oblikovani, biser ljubavi, nesebične brige, umirjućih misli.“ Irena Jovanović poručuje: „ Budite biser osvešćenih osećanja, budite biser božanskog stvaranja“. Budite biser ili budite reč, svejedno je. Samo budite od Reči, budite.
Autorka: Jadranka Ž. Bjedov
