U glavi nema uspomenaSamo prizvuk duše u slikamaProzračne očiIzgrebana stvarnost Štapat mrtvih zvezdaOdjekuje glasnoKao plač detetaKoje čezne za igračkom Čovek jede čoveka Zatureni prijateljiZaboravljeni u pustinjiNjihove glave iskačuKao nezvani gosti Čovek koji izlazi iz kafaneDrži pogrešnog boga u džepu Život me je zajebaoNije me upozorioDa je krnjav i trošanRaspada se brzoKao nezaštićena slika Nebitne stvariUlubljene su od previše gaženja Važno je samo ono što znamoPustimo kišu da lije po namaDa spere svu mržnju i laž U šupljini duše zakopao sam jabukuU pričiU sliciU korakuU pogleduNašao sam izgubljeni sjaj Foto: Pinterest…
Proza: Čovek jede čoveka
