Koliko volite svoje kućne biblioteke?
Šta ste sve spremni da uradite ne bi li ste ih sačuvali?
Strahujete li ponekad od poplave, požara?
Kratko delo ovog argentinskog književnika moglo bi se opisati kao opsesija knjigama i odlazak u potpuno drugu krajnost. Narator je profesor hispanske književnosti sa Kembridža, čiju koleginicu pregazi automobil u trenutku dok, hodajući ulicom, čita poemu Emili Dikinson. Izgleda da nam autor poručuje da su knjige opasne, no jesu li zaista. Ova knjiga predstavlja intelektualce, kolekcionare, strastvene čitaoce i istraživače koji imaju biblioteke od nekoliko hiljada dela. Jedan od njih je Karlos Brauer, koji je interesantan profesoru jer nedugo posle smrti koleginice dobija knjigu ,,Linija senke“, Džozefa Konrada, koju je ona poklonila Braueru posle jedne strastvene noći u Montereju.
Knjiga je, dakle, vraćena, ali je Bluma Lenon neće primiti. Čudno je što je knjiga prekrivena cementom i zlokobno zaokuplja pažnju Bluminog naslednika na katedri, toliko da on odlazi u Buenos Ajres, pa potom u Montevideo ne bi li saznao nešto više o Karlosu. Ono što otkriva, svakog će ljubitelja papira i lepih korica navesti da se strese. Ako ne svakog, mene jeste. Brauer, koji je imao biblioteku od 20.000 knjiga, nestaje iz grada i odlazi u zabitu lagunu, a jedan njegov prijatelj objašnjava da je on polako skliznuo u ludilo.
Naime, opterećen brigom oko svog blaga, uplašen da bi se nešto moglo desiti, pogotovo posle manjeg nesmotrenog požara, očajanja što ne ume da sredi kartoteku, beži od svega i odlazi na obalu okeana u kojoj obitava samo nekoliko ribarskih porodica. Ne bi to bilo čudno da uskoro za njim ne stižu i sve njegove knjige. Razbacane po pesku, već zbunjuju meštane i čine tužnu sliku dok njihov vlasnik unajmljuje jednog zidara i započinje nešto neviđeno. On pravi kuću od papira, samo neki od tih papira su neprocenjivi. Tomovi starih izdanja, rariteti, sve je to profesor video kada je stigao posle dve godine na to mesto i zatekao razvaline i papirne blokove kako proviruju iz peščanog groba. Šta je bilo sa Brauerom to nije saznao, tj. jeste da je otputovao mahnuvši ribarima nakon zločina koji je počinio, mada možda je to bilo i oslobođenje, ko zna.
Svako od nas ima neko svoje ludilo, manje ili više izraženo, možda ni Brauera njegove knjige na kraju smoždile pod svojim teretom, jer knjige su ipak ponekad opasne, ili nisu, tema za razmišljanje…
Autor: Radoslav Mandić
Izvor: Plavi krug
