Zalutala sazvežđa na poluostrvu zagonetki,
obasjavaju bronzano nebo iznad moje glave.
Vrteška sažaljenja vrti me horizontalno,
padam na glavu, više puta, na isto mesto.
Izgužvana salveta u mom džepu
smrdi na skorelu krv.
Tuđe rane primam na sebe,
prihvatam njihovu bol.
Beskućnik me nudi parčetom hleba,
u zamenu za zagrljaj.
Sa starog kaputa otpada mi dugme
koje se kao novčić kotrlja niz kaldrmisanu ulicu.
Prihvatam hleb za zagrljaj.
Dajem kaput za osmeh.
Trčim za dugmetom.
Foto: Pinterest
Autor: Bojan Lojković
