Prikaz „Malog princa“ Antoana de Senta Egziperija

… Čovek je pomalo usamljen u pustinji… – Usamljen je i među ljudima – dobaci zmija… 

    Veličanstvena Egziperijeva priča o neobičnom dečaku sa neke daleke planete, asteroida B612, savremena je bajka o suštinskim vrednostima čoveka koje nas povezuju, oplemenjuju i čine samosvesnima, humanim stvorenjima, bajka o prijateljstvu, usamljenosti, pravoj ljubavi , odgovornosti i duboko sagledanom smislu ljudskih delatnosti i međuljudskih odnosa, odnosa prema prirodi i životinjama, vanvremensko je delo univerzalne, duboko humanističke i altruističke poruke o mogućnostima lepote, pravih vrednosti, empatije i čovekoljublja. Mali princ je poniranje u najdublje tajne ljudske duše i srca, sve ono Isusovo, plemenito i onostrano, iz nekog drugog carstva koje nije od ovog sveta, ono najplemenitije u čoveku koje se može pronaći samo kod onih retkih, drugačijih, koji su uprkos svom zlu i izazovima ovog sveta čitav svoj život ostali i sačuvali dete u srcu. Priča govori o ljudskoj pohlepi i težnji za moći. Ništa drugo nije bitno ljudima koji žive svako na svojoj planeti osim moći i toga da deluju zaposleno i važno. Važna im je spoljašnost, poza, lažni sjaj i forma. Oni su izgubili glavni smisao života koji je ljubav. Mali princ je knjiga u kojoj se na slikovit i originalan način govori o potrebi čoveka za bliskošću, prijateljstvom i ljubavlju, svemu onome čega u današnjem svetu nema … svetu samoljublja, licemerja, lažnog sjaja i bolesne želje za posedovanjem i vlašću nad drugima… Mali princ je preko ljubavi koju je osećao prema ruži spoznao šta je istinska ljubav i koliko ona znači. Trud koji uložimo za nekoga, odgovornost koju osećamo i iskrene emocije koje nesebično delimo, delima pokazujemo, to je ljubav. I Mali princ je na kraju to i spoznao. A kada je to sve spoznao znao je da sada može umreti jer će se tako vratiti svojoj ruži. Sve to vrlo je važno u današnje vreme lažnog blještavila kada su bitni samo vlastito samozadovoljstvo i lažni sjaj… Doslovnim značenjem svoje priče Exupery nam zapravo govori kakvi čovek i svet jesu, a nedoslovnim kakvi bi oni trebali biti. To se dobro vidi u portretima sedmorice žitelja koji naseljavaju udaljene male planete. Alegoreza izvedena iz tih priča vrlo uverljivo otkriva sve grehe i nevolje savremenog čoveka otuđenog i izgubljenog u pustinji moderne civilizacije. No, ista ova knjiga po prilici glavnog junaka govori i put spasenja koji vodi čistoći ljudskog srca, ljubavi i spasenju duše. Od tuda je Mali princ u svojoj alegorijskoj poenti nauk o izlasku na put samospoznaje i spasa. Samo onaj ko može postati nesebiĉan i pravedan, samo će taj naći put do sebe i voljenog bića.Tako je bajka, priča o tegobama i iskušenjima inicijacije, odnosno prikazivanje puta od simboličke smrti do uskrsnuća. Inicijacija i samospoznaja, samospoznavanje, simbolička smrt i uskrsnuće jesu put kojim mali princ dolazi do sebe, do svoje duhovne suštine i iskonske ljubavi kojom prevazilazi samu smrt…

Odrasli vole brojeve… Kada im kažeš da si stekao novog prijatelja, nikada ne pitaju ništa važno. Ne pitaju – kako mu zvuči glas, koje igre voli… Umesto toga, pitaju – koliko ima godina, koliko je težak, koliko mu otac zarađuje? I samo iz tih brojeva, misle da su saznali išta o njemu… 

Antoine de Saint Exupery (29.6. 1900.-31. 7. 1944.), bio je francuski književnik, pesnik, novinar, i pionirski avijatiĉar. Postao je laureat nekoliko francuskih najviših književnih nagrada, a takođe je osvojio i američku Nacionalnu nagradu za knjigu. Najpoznatije mu je delo novela Mali princ (Le Petit Prince). Rođen je kao Antoine Marie Jean-Baptiste Roger, Comte de Saint-Exupery u Lyonu, u katoličkoj aristokratskoj porodici. Bio je treći od petoro dece grofice Marie de Fonscolombe i grofa Jean de Saint Exupery-a (1863-1904)… Nakon što mu otac rano umire od srčanog udara ( Antoan je imao svega četiri godine), a potom i mlađi brat Fransoa ( u dobi od 15 godina), on ostaje jedini muškarac u porodici, jedini zaštitnik majci i sestrama, i njegov život poprima uzbudljiv, buran tok (naročito nakon stupanja u vojnu službu 1921. godine, a potom i prekomande u Francusko ratno vazduhoplovstvo, već naredne, 1922. godine)… Dobio je pilotska krila nakon što je poslan u 37. Borbenu pukovniju u Casablanci, u Maroku. Kasnije je prebačen u 34. Vazduhoplovnu pukovniju u Le Bourget na periferiji Pariza, a zatim doživljava prvu od brojnih vazduhoplovnih nesreća… Jedna od najčudnijih, tragičnih pilotskih epizoda koje će obeležiti Egziperijev život i svojom tajnovitošću uticati na kreativni duh, pre svega nastanak njegovog najpoznatijeg književnog dela – ’’Mali princ“, biće avionska nesreća (jedna od brojnih koje su ga zadesile tokom burne karijere) iz 1935. godine… Naime, 30. decembra pomenute godine,  u 2,45 h, nakon 19 sati i 44 minute u vazduhu, Saint-Exupery i njegov mehaničar-navigator Andre Prevot srušili su se u Libijskoj pustinji, za vreme pokušaja obaranja rekorda u brzini, u vazdušnoj utrci od Pariza do Saigona, za novčanu nagradu od 150 000 franaka. Mesto nesreće bilo je blizu Wadi Naturn doline, nadomak delte Nila. Čudesno, Saint-Exupery i Prevot preživeli su nesreću, suočeni samo sa ubrzanom dehidratacijom, na jakoj pustinjskoj vrućini. Njihove geografske karte bile su primitivne i netačne, tako da nisu uopšte znali svoju lokaciju. Bili su izgubljeni između peščanih dina, a njihove jedine zalihe bile su malo grožđa, dve narandže, termos kafe, čokolada, puno krekera i mala propisana količina vina. Par je imao tečnosti samo za jedan dan. Obojica su ubrzo imala priviđenja. Doživeli su i zvučne halucinacije, iza kojih su ubrzo usledile još uverljivije halucinacije. Krajem trećeg dana, toliko su dehidrirali da su se potpuno prestali znojiti. Konačno, četvrtog dana, pronašao ih je Beduin na kamili i proveo prirodni rehidratacijski tretman koji im je spasio živote… 

… Egziperijev bliski susret sa smrću ima istaknuto mesto u njegovim memoarima iz 1939., Vetar, pesak i zvezde, dobitnik više nagrada. Saint-Exupery-eva klasična novela Mali princ koja počinje sa pilotom osamljenim u pustinji, delom se odnosi i na pomenuto iskustvo iz 1935. godine… Saint-Exupery je napisao i ilustrovao Malog princa u New Yorku u selu Asharoken, sredinom 1942. pa do kraja godine, a glavnina teksta bila je završena u oktobru te godine. Prvi put objavljena je mesecima kasnije, 1943. godine u Sjedinjenim Državama i na engleskom i na francuskom jeziku, a tek kasnije, 1946. posthumno, nakon oslobođenja u njegovoj voljenoj Francuskoj, s obzirom da su njegov rad i dela zabranjeni tokom kolaboracionistiĉkog Vichy-evog režima… 

… Nakon što je Saint-Exupery nastavio leteti, vratio se svojoj navici ĉitanja i pisanja za vreme letova sa njegovim jednosedom F -5B (specijalna konfiguracija P -38 izviđačke varijante). Njegova enormna proučavanja literature su ga potpuno preokupirala, tako da je u nekim prilikama nastavio ĉitati literarne radove sve do trena uzletanja,dok su mehaničari zagrijavali i pripremali njegov avion za let. Za vreme jednog leta, na čuđenje svojih kolega pilota koji su čekali njegov povratak Saint-Exupery je kružio oko aerodroma jedan sat, samo zato da bi mogao pročitati do kraja neku novelu. Često je letio sa beležnicom tvrdih korica (carnet). Tokom njegovih dugih, usamljenih letova, neka od njegovih filozofskih razmišljanja odnosno zapisa, bila su kreirana tokom takvih razdoblja, kad je mogao razmišljati o svetu koji se nalazi ispod njega, sagledavajući ga iz drugačijeg ugla. Zadnja izviđaĉka misija Saint-Exupery-a bila je da prikupi podatke o kretanjima Nemaĉkih trupa, u i oko doline Rhone pre invazije Saveznika na Južnu Francusku (operacija Zmaj). Iako je bio ponovno vraćen u staru jedinicu sa mogućnošću da leti na samo pet zadataka, 31. 7. 1944. uzletio je u nenaoružanom P -38 na svoju devetu vazdušnu misiju iz vazduhoplovne baze na Korzici. S velikim žaljenjem njegovih prijatelja pilota koji su ga cenili, on se iz te misije nije vratio. Dramatično je nestao bez traga. Glas o njegovom nestanku ubrzo je preplavio literarni svet i novinske naslove…

Mali princ jedan je od najvećih bisera u celokupnoj svetskoj književnosti, delo francuskog avijatičara i pisca Antoana de Sent Egziperija koji je ljudski život sagledao iz nekog sasvim drugačijeg, mnogo oštrijeg, suptilnijeg i humanijeg ugla, ugla gde interesi, nadmoć, samoljublje i zlo ne znače ništa, osim nakazne gluposti, metaforom vešto svedene na pravu meru i spuštene na pravo mesto koje joj i pripada. Iz naivnog i nevinog dečijeg ugla, ugla ’’malog princa“( deteta u srcu svih nas koji nikad nismo želeli da odrastemo, postanemo ’’ozbiljni i bitni, ljudi korisni po sistem“) i njegovih čudesnih prijatelja iz nekog drugog, dalekog i sasvim drugačije vrednovanog sveta, čiji ciljevi i smisao nisu i naši, Egziperi priča dramu našeg, ovozemaljskog sveta koji je u dubokom, teško otklonivom kvaru, mada mi to ne prihvatamo ili se pravimo da ne primećujemo, ili jednostavno ne želimo da priznamo samima sebi, tašti i puni zla koje nas vodi konačnom samouništenju. Pisac zamišlja dete, malog princa, koje je napustilo svoju planetu nakon što se naljutilo na ružu koju je volelo. Život odraslih mu se učinio neshatljiv sve dok mu lisica nije objasnila šta to znači voleti: ’’Ako me pripitomiš, mi ćemo jedno drugom biti potrebni. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću biti za tebe jedina na svetu“…

… Poznajemo samo ono što smo pripitomili – reče lisica. Ljudi više nemaju vremena bilo šta upoznavati. Kupuju već gotove stvari od trgovaca. A budući da ne postoje trgovci prijateljima, ljudi više nemaju prijatelja. Želiš li imati prijatelja, pripitomi me! … Govor je izvor nesporazuma…

… Kratak sadržaj ove čudesne životne paralele pilota Egziperija pretočene u novelu, savremenu bajku bio bi sledeći: kada je imao šest godina pisac je nacrtao zmijskog cara kako guta slona. To je izgledalo kao šešir. Odrasli su mu rekli da se okani crtanja. Tako je odluĉio postati pilot. Jednom dok je letio nad Saharom, nešto mu je puklo u motoru aviona. Pokušao je sam obaviti tu tešku popravku. Imao je vode za osam dana. Zaspao je. Probudio ga je neobiĉan glasić koji ga je molio da mu nacrta ovcu. Vidio je dečaka zlatne kose. Pilot mu je nacrtao zmijskog cara, da ga iskuša. Prepoznao ga je. Na kraju mu je nacrtao ovcu u kutiji. Tako je upoznao maloga princa. Mali princ mu je rekao da je s druge planete. Pilot je zaključio da je mali princ s asteroida B-612. Dečak mu je još otkrio da je njegov planet jako mali i da na njemu rastu baobabi. Volio je gledati zalaske sunca. Petog dana mali princ upita da li ovce jedu grmlje. Pilot mu odgovori da jedu. Dečak zaključi da onda jedu i cveće. Mali princ je imao ružu. Ona je zahtevala da je stavi pod stakleno zvono. Odluĉio je krenuti na put, ne bi li shvatio sebe i svoju ružu. Temeljito je oĉistio svoje vulkane. Oprostio se s ružom. Počeo je posećivati druge planete. Na prvoj je bio kralj. Mislio je da vlada svime, celim svemirom. Malog je princa nazvao svojim podanikom. Hteo ga je imenovati ministrom pravosuđa, veleposlanikom itd. Mali princ je mislio da su odrasli ljudi čudni i krenuo je dalje. Na drugoj planeti je živeo uobraženko. Mislio je da je najlepši na svetu. Terao je malog princa da mu se divi. Dečak je otišao dalje. Na trećoj planeti je živeo pijanac. Pijanac je pio da zaboravi da se srami toga što pije. Mali princ odlazi dalje. Na četvrtoj planeti živeo je poslovni čovek. On je brojao zvezde i ’’posedovao“ ih. Mali princ na petoj planeti nalazi svetioničara  koji je svako malo palio svetiljku. Na njegovoj planeti dani traju jednu minutu. Ovaj mu se svidio, ali mali princ odlazi dalje. Na šestoj planeti je živeo geograf koji je princa smatrao izviđaĉem. Savetovao mu je da ode na planetu Zemlju. Tako je mali princ došao na Zemlju. Pao je u pustinji u Africi. Sreo je zmiju i pričao s njom. Prešao je pustinju i došao u vrt pun ruža. Pojavila se lisica. Sprijateljio se s njom. Rekla mu je na rastanku da se dobro vidi srcem. Bitno je oĉima nevidljivo. Sreo je skretniĉara,trgovca. Pilot mu je osmog dana rekao da će oni umreti od žeđi. Našli su izvorište. Mali princ mu je rekao da tu mora ostati, da je idući dan godišnjica njegova boravka na Zemlji. Vraćao se na ono mesto gde se spustio na Zemlju. Sutradan, kad se pilot vratio, mali princ je sedeo na zidu. Popeo se na zid da pobegne od zmije. Kad je pilot prišao mali se princ spustio sa zida. Pilot mu je rekao da je uspeo popraviti motor. Mali princ mu je rekao da mu je drago što se sada može vratiti kući, jer se osećao odgovornim za svoju ružu. Prvo je pored njegova gležnja bljesnula zmija. Zatim je mali princ pao, polako… 

… Čudesna priča ili bajka prikazuje natprirodna događanja koja kod čitaoca ne izazivaju iznenađenja. Radnja u bajci obrađuje neki čudesan događaj, čiji junak na putu punom prepreka i neizvesnosti traga za nečim što predstavlja vrednost, pa i suštinu samog života. Tragalac je do te mere posvećen takvoj vrednosti i uzvišenom cilju da je spreman založiti život kako bi dao smisao putovanju i uspešno stigao na cilj. Stizanje na cilj figurativni je izraz ostvarene zamisli ili podsvesne želje. Ovaj Exupery-ev roman nekim svojim odlikama, pre svega osnovnom idejom i ulogom glavnog junaka osvedočava savremenu autorsku bajku time što svojim fabulativnim tokom ponekad ne ide tragom bajkovnog narativa. Nasleđujući model usmene čudesne priče i ujedno ga nadgrađujući činiocima biblijskog i modernog mita, a bajkoliko i mitsko saobraćajući u autorskoj„doradi“ i formi romana, Mali princ u jednom sloju svoga značenja postaje alegorijski prikrivena filozofska rasprava o našem dobu, obezvlađenom i otuđenom čoveku u ovom svetu. Na savremenost Exupery-eve bajke ukazuje i inicijalni dinamiĉki motiv na početku romana. Pisac ne uvodi u priĉu likove iz drevnog ili nestvarnog sveta, nego pilota i avion koji su simboli tehničke civilizacije. U dalekoj saharskoj pustinji pilot danima pokušava otkloniti kvar na motoru svog prizemljenog aviona. U zoru, usnulog pilota koji pripoveda priču, budi neobičan dečak kao„priviđenje“, „utvara“ i moli ga da mu nacrta ovcu. Čudan zahtev, koji u drugom poglavlju Malog princa dečak postavlja pilotu, vraća priču na njen početak. Na početku je pripovedačeva ispovest o njegovim ranim slikarskim pokušajima koje odrasli nisu razumeli. Na tom nerazumevanju dece i odraslih, odnosno na autorovom pokušaju da izgradi sliku sveta na dečijoj viziji i vrednostima, temelji se cela koncepcija u ovom genijalnom, metaforičnom delu…

… U takvom shvatanju priče  i sam neobični dečak, to jest, mali princ, plod je čudesne piščeve mašte. Bajkovna imaginacija u dečakovom liku iznedrila je nestvarnog posetitelja naše planete, koji je došao na Zemlju sa dalekog asteroida B-612. Jedan nivo ĉitanja ove bajke-romana, utemeljen na naivnoj mašti svesti, te načinu kojim čudan gost sa asteroida razume svet, omogućava da se dečak shvati kao pilotov/pripovedaĉev dvojnik.Takva mogućnost, podržana psihoanalitiĉkim udvajanjem istog lika, to jest autobiografskom projekcijom pisca u pripovedaĉa i glavnog junaka, dozvoljava da se u iznenadnoj pojavi deĉaka vidi pilotov potisnuti, alternativni ili deĉiji lik, čiji pogled na svet i njegove rane crteže odrasli nikako nisu mogli razumeti. Neočekivana pojava malog princa u pustinji mogući je povratak onog dečaka – neostvarenog slikara u čijoj je mašti sve bilo moguće pa i to da on sam postane mali princ. Ovu mogućnost pisac dodatno motiviše činjenicom da su pustinja i prizemljeni avion u kvaru veliko iskušenje, smrtna opasnost za pilota i prilika da stvarne ljude zamene čudne „utvare“. Zagledanu „utvaru“ ili lice svog izmaštanog dvojnika, pilot sa njim, kao sa samim sobom, vodi raspravu o svim bitnim pitanjima ovoga i onoga života. Višestruko je značajan motiv crteža, koji priču iz drugog vraća u prvo poglavlje. Prvo poglavlje otkriva dečakove nevolje s odraslima. Njegov crtež slona u trbuhu udava odraslima je bio nalik šeširu. Tek kad bi „nacrtao zmiju bou iznutra“, „kako bi i odrasli mogli shvatiti“. „Odraslima uvek treba nešto objašnjavati. Ovaj prigovor stvara raskol između dečijeg sveta i sveta odraslih. Na tom iskustvu razlike temelji se i slika sveta u ovom romanu. S druge strane, molba malog princa da mu pilot nacrta ovcu i neuspelo crtačko iskustvo bivšeg dečaka uspostavljaju među njima jednu sasvim posebnu i na imaginaran način blisku vezu…

… Kako je to jedno sasvim neobično dete videlo svet odraslih (’’onih koji sve  znaju, mogu i ozbiljno shvataju sebe i svoje pametne“ postupke i zaključke, uništavajući vremenom sve(t) oko sebe) , život na našoj planeti Zemlji? Kako to čisto dečije srce vidi svet koji su mu namenili uvek ozbiljni i oni koji umišljaju da su uvek u pravu, odrasli ljudi?Putujući dalekim prostranstvima mali princ je nailazio na različite planete, ljude i stvorenja, pokušavajući da detinjom logikom i očima sagleda suštinu svega oko sebe. Postavljajući najjednostavnija moguća pitanja i koristeći dečiju pronicljivost i maštu, on se u neverici čudi nelogičnostima odraslih i gomili nepotrebnih stvari i problema koje su greškom stvorili i nepotrebno opteretili svet…

… Lepa si, ali si prazna. Niko ne bi poželeo da umre zbog tebe…

… Prvo što je mali princ shvatio putujući dalekim prostranstvima je činjenica da ’’ odrasle osobe nikad ništa ne razumeju same“, a potom susreće na jednoj od planeta odraslu osobu koja voli brojeve: ’’Poznajem jednu planetu na kojoj živi gospodin Crvendać.On nikada nije pomirisao cvet. Nikada nije pogledao zvezde. Nikada nije nikoga voleo. Nikada nije ništa radio osim što je sabirao. I po ceo dan je ponavljao kao i ti: ’’Ja sam ozbiljan čovek, ja sam ozbiljan čovek. I zbog toga se nadima od oholosti… Mali princ je sad bio sav bled od besa. Odrasle osobe su veoma čudne, pomisli mali princ dok je putovao“…

… Ljudi kupuju stvari koje ih čekaju gotove u prodavnicama. Ali nigde ne postoji prodavnica u kojoj možeš da kupiš prijateljstvo…

Na daljem putu mali princ sreće kralja, za koga su svi ljudi samo podanici koji treba da mu služe, potom uobraženka, za koga su svi ostali ljudi samo obožavaoci koji treba da mu se dive… Egziperi vešto, metaforično,  osvetljava do u tančine svu ljudsku glupost, oholost, licemerje, bezosećajnost, pohlepu, sujetu i zlo koje ga gone da se divi samo sebi, ponižavajući i uništavajući sve ostale ljude, prirodu i životinje. On osvetljava sve tzv. vrednosti i osobine koje su nametnute, isprazne i u suštini ne znače ništa vredno, nego baš suprotno – šta uopšte znači nešto imati i posedovati, postati vremenom posed tog istog poseda? Šta uopšte znači usamljeno ostrvo samoljubive sreće u okeanu zla i nesreće, gde je sve oko vas uništeno nesrećom, poniženjem i bedom – duhovnom i materijalnom? Egziperi ponire u suštinu problema civilizacije koja traje preko 5 hiljada godina, stvorena na nasilju, zlu, bedi i nesreći drugih, Egziperi ponire u suštinski problem čovekove duše i srca – iz ugla čoveka koji je uprkos svemu ostao dete u srcu…

Na sledećoj planeti je živeo neki pijanac. 

– Šta ti tu radiš?- upita mali princ pijanca koga zateče kako sedi ćuteći ispred jedne gomile praznih flaša i jedne gomile punih flaša.

– Pijem – odgovori pijanac utučeno.

– Zašto piješ?- upita ga mali princ.

– Da zaboravim – odgovori pijanac.

– A šta da zaboraviš – upita ga mali princ žaleći ga već.

– Da zaboravim što se stidim – priznade saginjući glavu.

– Čega se stidiš?- zapitkivao je mali princ želeći da mu pomogne.

– Stidim se što pijem!- završi pijanac i utonu u ćutanje.

Mali princ odjuri sav zbunjen…

Nakon pijanca, na novoj planeti pojavi se poslovni čovek, zaokupljen samo sobom i sopstvenim radom tvrdeći ’’da je ozbiljan i da nema vremena za gubljenje“, jer stalno nešto mora da prebrojava, sakuplja, sabira i da poseduje. Mali princ ga začuđeno upita:

– Čemu ti služi posedovanje zvezda?

– Pa, da budem bogat.

– Šta če ti bogatstvo?

– Da kupim nove zvezde, ako ih neko pronađe.

– A šta češ s njima?

– Upravljam njima. Brojim ih i prebrojavam – reče poslovni čovek. To je teško, ali ja sam ozbiljna osoba.

Volja za posedovanjem i bogaćenjem modernog, poslovnog čoveka jedino ga održavaju u životu. Nevičan sanjarenju, ovaj „ozbiljan čovek“ i ne shvata da je rob svoje volje, jadan i otuđen. Epizoda o poslovnom čoveku i njegovom poslu sadrži i elemente antibajkovitog vrlog novog sveta. Njen je junak poslovni čovek koji se, u stvari, bavi samo sobom. U tome je njegov besmisao i otuđenje. Samoća i otuđenje su bolest našeg vremena. Tako postavljena parabolička tema u Sent-Exupery-evu tumačenju blago je osenčena egzistencijalistiĉkom zebnjom, tj. vizurom čoveka u modernom društvu. Ne nađe li čovek cilj izvan sebe, njegov život neće imati smisao. I Jean Paul Sartre, koji filozofskim i književnim delom zasniva i tumači egzisencijalizam na temi otuđenosti čoveka i njegovom spasenju, smatra da samo ulazak u ljudski svemir omogućava čoveku da prevaziđe svoju napuštenost te da tako svoje ovozemaljsko bivanje učini svrhovitim. I Exupery-eva slika na malim planetima koje pohodi dečak – u osnovi satirična, može biti u atmosferi Sartrovog pogleda na svet i njegovu otuđenost. Suprotno tome – u mogućnosti čoveka da izabere svoj put i da postane jedinka ljudskog svemira ogleda se i Sartre-ov egzisencijalistički humanizam…

Zbunjen, mali princ nastavi put, i nakon što je sreo i noćobdiju sa fenjerom koji se slepo drži propisa koji ničemu ne služe i za koje ne zna šta u stvari uopšte znače, na kraju puta stiže na našu, planetu Zemlju. Tu, na svoje još veće čuđenje i zaprepaštenje naiđe na sve dotadašnje čudne ljude, samo u znatno većem broju – hiljade i hiljade kraljeva, uobraženih, pijanih, poslovnih i zaslepljenih besmislenim normama… I svi oni behu nesrećni, bez mašte, usamljeni u gomili, nemajući vremena za sebe i druge… I svi oni behu ljudi bez prijatelja, kojima se stalno negde žuri, nikad nisu zadovoljni i ne znaju šta traže. Uz put, popriča i sa jednim trgovcem, tako tipičnim ’’odraslim, ozbiljnim“ čovekom:

– Stručnjaci su izračunali da čovek uštedi 53 minuta nedeljno.

– Šta radi sa tih 53 minuta – upita mali princ.

– Radi štagod hoće…

… Kako je priča Malog princa isusolika u svojoj zamisli i ostvarenju, tako je i logično što ona slojevitost svog značenja zasniva na alegoriji, odnosno na paraboli (osnovni je cilj parabole da pouči, istakne neku moralnu, političku ili religoznu pouku, pri čemu čitaoc ili slušaoc samostalnim razmišljanjem dolazi do određenog zaključka koji čini poučnu poentu. I priče Isusa Hrista odavno su poznate po svojoj jedinstvenoj blagosti i lepoti pričanja i po moralno-religioznim porukama).To potvrđuju priče o ruži, baobabu i ovci, priče o planetarnom hodočašću malog princa, istorija o žiteljima sedam malih planeta, priče o saznanju srcem i očima, priče o padu na zemlju, pustinji i pilotu, priče o lisici i pripitomljavanju, te priče o zmiji, žrtvovanju i uznesenju malog princa. Svaka od tih priča ima ishodište u duhovno-moralnoj pouci na slikovit i živopisan, isusolik način. Svi ovi elementi ostvaruju tematsku i smisaonu vezu sa jevanđeljima, kao što se biblijska legenda o Isusu Hristu nalazi u podtekstu Malog princa i predstavlja naĉelo kompozicije, integriše narativne fragmente i pruža čvrstosmisleno uporište. Jevanđeljski motiv smrti, nestanka tela, te isčekivanja povratka, posebno su simbolični u romanu, jer ga čine legendarnom strukturom i osnažuju pouku da se smrt prevazilazi ljubavlju

… Misaona slojevitost Malog princa građena je na antitezi. Njene polove čine deca i odrasli, odnosno dobro i zlo u svetu. Na taj način gradeći sliku sveta, često je svodeći na opozitnu, tj. crno-belu sliku, Exupery stvara priču sa izrazitom moralnom tezom. Takvu poziciju angažovanog pripovedača u nekim deonicama, a posebno na kraju romana, još više pojačava emocionalni, tj. sentimentalni ton priče.Utopijska čežnja, koja sanja budni san o povratku, daje maha pripovedačevoj nadi u preobražaj ovostranog u onostrani svet. I sam princ, bivajući na zemlji i prolazeći kroz povest, iskušava lično usavršavanje i preobražaj. Kad postane svestan svoje krivnje, krivnju iskupljuje kajanjem i proĉišćenjem svoje duše. Kako prođe put inicijacije i zemaljsko ĉistilište te završi proces samousavršavanja, mali princ postaje preporođen. Tako su metamorfoza, beg iz povesti u novi mit i povratak u nebeske sfere, znak njegove pune savršenosti i produhovljenja. Kroz prinĉev beg ogleda se mitologizam kao drugo, ĉisto lice povesti koja je suđena čoveku kao nesavršenom biću. Čistoća srca dana je samo detetu koje manje prepoznaje i odgonetava, više sanja život. Takvo je i gledište malog princa, jednako zanesenog idejom da popravi svet kao i da usavrši sebe. Njegovo je hodočašće potraga za čistim srcem, čiji je ishod idealna ljubav koja može preobraziti i osmisliti samu smrt. Pripovedačeva misao-vodilja u priči je nostalgija za detinjstvom i istina iskrene, ĉiste duše koja može preobraziti svet, darujući mu lepotu i smisao. Lirski raznežena, emotivna i mudra ispovest, u kojoj svoju priĉu i istinu o svetu teže mogu naći mali, a lakše veliki ĉitaoci,u Exupery-evoj reĉi i slici razlog je da Mali princ postane jedna od najĉitanijih knjiga našeg doba…

Odgovora ’’odraslog i ozbiljnog“ čoveka na jednostavna i prostodušna detinja pitanja malog princa zapravo nije ni bilo, jer ’’odrasli“ čovek nije ni navikao na pitanja i odgovore jer ih nikada nije ni postavljao, prihvatajući vlastiti, ’’zdravorazumski i ozbiljni“ svet zdravo za gotovo… Odgovor, onaj pravi i suštinski, krio se u dečijem srcu onih koji nikad nisu ’’odrasli i uozbiljili se“, ostavši zauvek i svuda ’’mali, veliki prinčevi“:’’SAMO SRCEM ZAISTA VIDIMO, SUŠTINA SE NE GLEDA OČIMA“. 

… Živeo sam među odraslima. Video sam ih lično, izbliza. I to nije mnogo poboljšalo moje mišljenje o njima…
Mali princ ostaje univerzalna priča o čoveku i neprolaznim vrednostima, odnosno moderna bajka o čoveku i svetu našeg doba. Ta bajka postupkom desakralizacije zaodeva repliku biblijskog mita u ruho svetovne priĉe. Ili još tačnije – bajka u romanesknoj formi svedoči o usporednom prisustvu svetog i svetovnog u paraboli o sudbini sveta te mogućnosti čoveka da krajnji ishod svih stvari pretvori u princip nade i ljubavi. Po tome Exupery-eva isusolika priča postaje i filozofski traktat o suštini i smislu svega onog što predstavlja čovek, njegova prolazna povest… Priča koja iznova nudi svu onu izgubljenu nadu i svetlost, lepotu i nežnost koja kroz životna iskušenja lagano izblede iz nevinog i čistog dečijeg srca sa kojim se svi rađamo, nudi kao jedini mogući odgovor sve ono najlepše u nama, ono jedino besmrtno, što je od Boga – LJUBAV…

Autor: Dragan Uzelac

Foto: Pinterest

Related posts

Leave a Comment