Intervju: Ivan Bajović Bajke – Razgovor povodom romana „Priručnik za rokenrol“

Naša današnja tema posvećena je rokenrolu – muzičkom žanru koji je direktno uticao na stavarnje drugih muzičkih pravaca. Međutim, kada je rok kultura direktno inkorporirana i u književno stvaralaštvo, onda na taj način dobijamo svojevrstan roman „Priručnik za rokenrol“.

„Čupava Keleraba“ je imala prilike da razgovarala sa autorom romana Ivanom Bajovićem Bajektom, te, između ostalog, možete
da čujete na koji način se rodila ideja za stvaranje „Priručnika za rokenrol“, kao i da saznate ponešto o samoj temi romana.

Na koji način se rodila ideja o stvaranju „Priručnika za rokenrol“ i šta te je motivisalo da napišeš knjigu u čijoj srži nalazimo rok žanr, s obzirom na to da živimo u vremenu novokomponovanih „hitova“?

Prvobitna ideja je bila da se napravi jedna predstava koja bi prikazala dešavanje u jednom muzičkom studiju. Kako nisam našao ljude sa kojim bih to realizovao, brzo sam odustao od toga, ali neka priča koja se kuvala u meni je na kraju pretočena u roman. Živeći rokenrol život i slušajući rokenrol muziku, nekako je bilo prirodno da se bavim tom temom, a eto sada sam i počeo da stvaram na tu temu. Tako u nekoj dosadnoj zimskoj noći, počeo sam da pišem jednu priču, onako, za sebe na temu rokenrola. Pisao sam onako kako bih ja voleo da izgleda jedan mladalački rokenrol film i eto, na kraju ni kriv ni dužan, napisao sam roman. Niko ne može konkretno reći šta je rokenrol i za svakoga je to drugačiji doživljaj. Za mene je živeti rokenrol u ovom svetu novokoponovanih idiotskih pesama, isto što i biti hrišćanin u paganskom, rimskom carstvu.

Što se tiče novokoponovanih pesama, to je jugoslovenska muzika sastavljena od raznih žanrova – od dalekog istoka do tehno muzike. Mislim da takva vrsta muzike koči razvoj naše zemlje i da služi za zaglupljivanje ljudi. Svakako, ta vrsta muzike nije narodna muzika, (mislim na srpsku narodnu muziku) niti ima veze sa ljudima koji žive na ovim prostorima. Kada se oslobodimo te vrste okupacije i kada taj izraz „narodna muzika“ ne bude okupirana od strane jugoslovenske muzike, nama će krenuti na bolje.

Šta je to što rokenrol izdvaja od ostalih muzičkih pravaca?

U rokenrol ubrajam bluz, pank, metal. U suštini, citirao bih Vladimira Jankovića Džeta: „Rokenrol je bubanj, gitara, bas i glas.“ Vođen time, svatam da je to forma, a sve ostalo je način izvođenja. Rokenrol izdvaja, zapravo, njegova suština – da svako može da bude prvi i poslednji u isto vreme, a samim tim rokenrol je večito mlad. Ono što pruža stvaraocu i slušaocu je apsolutna sloboda i tolerancija u svim pravcima.

U romanu postoji i sedam pesama (od kojih je tri dobilo svoju muzičku podlogu, i to od strane Branka Radakovića, School Bus-a i Balkan Revival-a). Kakav je koncept ovih pesama u samom delu i koje planove imaš za njihov dalji tok?

Pišući roman, ubacio neke moje stare pesme koje prate priču glavnog junaka i taj imaginarni bend u romanu. Predstavljajući svoj roman, upoznao sam gorepomenute ljude kojima su se svideli tekstovi, pa su zvanično snimili pesme, odnosno uradili aranžman za njih. Tako sam dobio saundtrak za roman. Pošto roman sadrži sedam pesama, moja ideja je da se izda jedna CD kompilacija, kada budu snimljene preostale četiri pesme, a takođe bi se na njoj nalazio i roman u audio izdanju za slepe i slabovide.

Šta, zapravo, predstavlja krilatica „seks, droga i rokenrol“, bunt, slobodu ili nešto treće i na koji način se ona reflektuje na roman?

Ta krilatica je srž romana – roman se upravo bavi tom temom, koja najviše utiče na mlade ljude. Radnja romana prati priču o mladiću iz provincije, koji dolazi u veliki grad da bi studirao, a ubrzo potom osniva i svoj prvi rok bend. Roman obiluje seksom, drogom i rokenrolom. Međutim, glavni junak u romanu shvata da seks nije ljubav, a da doroga nije sloboda već ropstvo.

Kako znamo da je to nešto ropstvo kada svi kažu: „Probaj, to je sloboda.“, međutim, ti probaš, ali izgubiš slobodu da kažeš: „ Ja to ne želim više,“ tako da je droga sloboda samo u jednom pravcu, nažalost. Tu se gubi svaka kreativnost i stvaralaštvo. Na kraju ostaje čist rokenrol i to je neka suština, a zapravo se rok bavi i pitanjima kao što su seks i droga, ali donosi i neka rešenja, kao i dugim nizom godina nagomilane mudrosti. Pošto su mnogi muzičari živeli taj urbani, slobodni život, mladi, zapravo, mogu naći baš u rok muzici mnoge odgovore na pitanja koja ih muče.

Kakvo je tvoje viđenje naglog pada veoma razgranate eks-YU rok scene? Da li to ima veze sa slomom države ili kompromisima koje umetnici često prave sa komercijalnim zvukom?

Mislim da rok muzika ne poznaje granice, da ne pripada ni jednoj naciji, niti nekoj zemlji. Sada svi možemo da koristimo internet i lakše dolazimo do muzike bendova iz ex-YU zemalja, što nije bio slučaj u toku 90-tih. Mislim da se ta povezanost između muzičara vraća na velika vrata. Taj komercijalni zvuk kojem je smisao samo podilaženje naciji na najnižem nivou, gubi smisao zbog velike dostupnosti porno sajtova, koji obesmišljavaju pojavu polu-golih pevaljki. Naravno, gledalac ima način da sam izabere i prepozna kvalitet – bar je sada internet svima dostupan.

S obzirom na to da je „Priručnik za rokenrol“ tvoje debi izdanje, možeš li nam reći nešto više o procesu izdavanja, odnosno da li je danas, kako mnogi kažu, potrebno dosta resursa da bi knjiga ugledala svetlost dana?

Pa, dosta izdavačkih kuća je bilo zaiteresovano da izda moj roman. Međutim, meni nisu odgovarali uslovi pod kojima bi oni to uradili, pošto u tom periodu nisam imao prebijenog dinara u džepu, a imao sam cilj pred sobom. Jedan ljubitelj rok muzike, i moj prijatelj, izašao mi je u susret, pošto ima svoju štampariju, pa mi je štampao roman u smislu da mu platim kada od prodaje knjige skupim novac.

Sada shvatam da je to, zapravo, bio nemoguć potez, ali zahvaljujući ljudima koji su želeli da podrže rokenrol kulturu kupujući roman od mene, uspeo sam u toj misiji. Tako da je ubrzo štampano i drugo izdanje knjige. Roman je preveden i na engleski jezik i trebalo bi da ga izda Kulturni centar iz Maribora kako bi se prodavao u Americi i na engleskom govornom području. U ovom mom podvigu nisam ja heroj, nego su heroji svi oni koji su simboličnom kupovinom ovog romana pomogli rokenrol kulturu.

Kakvi su tvoji planovi za budućnost, možemo li uskoro očekivati neku promociju ili pak nastavak „Priručnika za rokenrol“?

Pored toga što je roman preveden na engleski jezik kako bi se prodavao u Americi i na engleskom govornom pdručju, trebalo bi da bude i u izdanju Kulturnog centra Maribor. Takav je dogovor sa Dušanom Hedl i tome se nadam, ali dok se to ne ostvari, već imam napisan nastavak romana. Roman će se isto zvati „Priručnik za rokenrol“ sa podnaslovom „Čovek sa druge strane“. U tom romanu se, takođe, bavim mladima i rok muzikom, kao i stvaranjem benda i sve što ide uz to.

Glavni junaci sada imaju gerilske akcije protiv novokoponovanih muzikanata, kao i medija koji propagiraju takav sadržaj. U jednom delu romana glavni junak sa svojim drugarima preuzima TV stanicu i, zatim, pušta onu muziku koju želi da čuju široke narodne mase dok je ta TV stanica pod opsadom….

„Čupava Keleraba“ vam preporučuje da, dok ne stigne nastavak romana, pogledate i Bajketovu istoimenu video emsijiu „Priručnik za rokenrol“ u kojoj možete da pratite rad srpske andergraund scene, kao i da poslušate singl Branka Radakovića čiji tekst predstavlja jednu od sedam pesama u romanu. Uživajte. 🙂

Autorka: Milica Milošević

Related posts

Leave a Comment