Prošao je i šezdeset treći sajam knjiga, prvi u kome sam bila sa obe strane tezge. Za sada, lagodnije mi je izvan skučenog prostora.
U dva uzastopna vikend dana, upijala sam utiske. Neke od njih nesebično delim, ne želeći da svoje sudove nametnem drugima već da podelim sveže tokove misli.
Opšti je utisak da mlađani, srednjoškolski auditorijum, i nije zainteresovan za čitanje knjiga, ma o kom žanru se radilo. Pristizali su punim autobusima, po grupama se kretali po halama, a uglavnom sedeli po stepeništu, odmarajući se. Tek bi pojedinci prilazili stolovima sa kojih ih je dočekivalo bogatstvo reči uklopljenih u poeziju, kratku prozu, aforizme, romane… Retki bi znali naslove po koje su ciljano došli. Mnogi iz unutrašnjosti.
Kupovalo se na svim prodajnim mestima. Nakon svega, neki više, neki manje trljaju ruke (moguće da tome doprinosi i razlika imanja i nemanja fiskalnih kasa na licu mesta). Velike izdavačke kuće prostrle su svoja izdanja na dva mesta, u različitim halama, sa većom verovatnoćom da će dopreti do srca i ruku kupaca. Pomama za literaturom namenjenoj deci vidljiva je svake godine. Šarene naslovnice, prodornih osnovnih boja, privlačile su pažnju i odraslih i mamile najmlađe. Mališanima bi se dozvolilo da biraju po svom ukusu: od slikovnica, stripova, lektire… Odabrati svesku formata A4 bila je prava mora. Svaka lepa odreda. Toliko stručnih pomagala za početnike na jednom mestu. Toliko raznovrsnosti. Malene knjige tvrdih korica za najmljađe, bojanke sa i bez teksta, bajke, poznatih i manje poznatih naslova, herbarijumi kojima ne možete vizuelno odoleti, kaleidoskopi, bojice uz knjigu ili upakovane u izuzetno osmišljene ovalne kutijice… Tako slatko! Bilo je već viđenih oblika knjiga za prve čitaoce, poput pica, kućica i sl. ali i onih kao cucle, torbice… Bolje su prolazile knjige iz prvih redova, ili one vidno označene, bilo trakom o nekoj nagradi, ili visoko uzdignute zbog znanog autora. Takođe, cena je igrala značajnu ulogu. Ne vole svi da se raspituju. Tamo gde su bile jasno naznačene, svako je mogao da nađe svoj džep i razreši kesu bez razmišljanja, jer ako je mnogo razmišljao tek kod kuće se pokajao što nije odreagovao na prvu loptu jer je ostao bez knjige. Najniža cena, od pedeset dinara tek, bila je na davno objavljenim slikovnicama za dečurliju. Znatno manje knjiga, nego prošle godine, lični je utisak, mogao se kupiti za sto dinara, a raspon je išao čak do 200.000,00 za luksuzno izdanje. Da li da gledate, ili listate?
Ako ste došli u subotu, dočekala vas je velika gužva, a ako ste poslednjeg dana, u nedelju 28. poranili, i sa otvaranjem kapija otpočeli svoje razgledanje, nailazili biste na još neotvorena prodajna mesta, spuštenih cirada, dok su mnogi strani izlagači već digli sidra pa su ti izložbeni prostori izgledali sablazno.
Ako baš i niste imali nameru da pazarite stara ili nova izdanja knjiga, mogli ste sa nekom pametnom igrom, srebrnim nakitom sa beloruskog štanda, minijaturom sa iranskog, vinom sa nekog parohijskog… otići kući zadovoljni. A mogli ste kupiti umetničku unikatnu grnčariju, i biti humani, na odeljku ponude osoba sa posebnim potrebama koji su svoje rukotvorine, do kojih su došli delimično samostalno, uz pomoć mentora, i ukrasiti svoj dom zaista interesantnim predmetima. Da ste odneli nešto sa tog prostora za poklon na slavu Sv.Petke, koja je bila tog dana, kod domaćina, ne biste se obrukali.
Prosveta je na malom prostoru izložila šta je imala. Bilingvalna knjiga (srpsko-engleski) prevedene poezije zavredila je pažnju kvalitetom i to po tričavih tri stotine dinara. Ali, poezija, ispostavilo se, nije bila favorit kupaca. Alma je isturila aforizme i aforističare za 2018. godinu, sa lepim brojem autora, nova izdanja kratkih priča, Književne preglede…, Književna omladina Srbije uz starija izdanja, nove knjige različitog žanra, sa akcentom ponude na dobitnike nagrade Pegaz.
Romi, u hali 1, na spratu su ponudili svoja izdanja. Kreativna radionica Balkan još jedan u nizu zajedničkih zbornika tvrdog poveza, ovoga puta kao dve knjige u jednoj (haiku poezija i poezija savremenih pesnika).
Najveća je gužva bila kod velikih izdavača koji su mogli da finansijski isprate veći izložbeni prostor. Cirkulacija ljudi je bila velika.
Svako se dovijao na svoj način kako da privuče kupca, neki su davali popust u startu, u odnosu na osnovnu prodajnu knjižarsku cenu, neki popust vezivali sa kupovinom većeg broja knjiga, treći su nudili nagradu u vidu knjiga, sa odloženim izvlačenjem dobitnika. Laguna je svakom kupcu u kesu ubacivala i važeći katalog.
Mogli ste kupiti rečnike u paketu, za francuski, engleski, španski… A mogli ste i Pravopis srpskog jezika Milana Šipke po veoma povlašćenoj ceni od 2.200,00 dinara da ponesete u kućnu biblioteku i uvek ga konsultujete kad ste u nedoumici o jezičkoj ispravnosti. Bilo ga je u dovoljnoj količini. Mogli su vas zaintrigirati svojim novim knjigama Emir Kusturica, Vuk Drašković ili pak vrcava Vedrana Rudan na primer.
Za grafički dizajn, na engleskom jeziku, nije bilo dobre ponude. Veća je bila za modni, unutrašnji, arhitekturu…
Knjige nedavno preminulog profesora Jerotića niste mogli zaobići, štand zadužbine Olje Ivanjicki, Deretin, Arhipelagov, Vulkanov, Geopolitikin… Nekih na koje smo navikli prethodnih godina nije bilo. Zato je bilo imena autora koja ne biste očekivali, a izazivala su pažnju. O incidentu spaljivanja jedne knjige pročulo se putem interneta.
Lično su se pojavili, i strpljivo dočekivali interesente i muškarci, i žene. Imena izostavljam ne želeći da favorizujem.
Promotivna scena propraćena je aplauzima. I slepi i slabovidi bili su ispoštovani. Sve je više knjiga uz koje se dobija CD.
Od kontigenta koje sam ponela sa sobom, izdvajam Hiljadu ždralova Jasunari Kavabate.
Domaći i strani izlagači doprineli su radosti čitanja. Bilo im srećno okupljanje na istom mestu dogodine. Opet će se birati najbolji izdavač, proglasiti najprodavanija knjiga… Da li će sajam knjiga više ili manje ličiti na vašar, videćemo. Sa aluzijom na naslov Mihajla Pantića (Kad me ugleda ono što tražim) dokle god budem tražila, biće uvek onog što tražim da me ugleda makar ilustrator naslovnice ne bio čuveni Slavimir Stojanović čiji lik pozdravlja sa autobiografskog romana, manjeg izdavača, u ponudi na sajmu, takođe.
Osmeh na licu izdejstvovalo je zadugo mahanje deteta koje je na poklon dobilo belog ždrala savijenog origami tehnikom, od mene. Mala pažnja, puno radosti. Simbolike onolikooooo.
