POGOVOR NAKON SVEGA
Mnogo pre svoje dijagnoze
M.Z. je vikao
NE pušim
NE pijem
NE kockam se
Ne jurim ženske
hvaleći svoj poetski asketizam
crvenim tragom neumorno
mučio je sebe i druge
ali zato imam
čir na želudcu
to je pravi pakao
mnogo pre predgovora i doktora
duše pune
pirita boje korozije
strog prema rečima i formi
škrt na pohvale i hrabrom glasu
brknuo je duboko unutra
izneverivši sebe i druge
CRVENI PEVAC LETI KA PANjU
Smorila su nas sva ta očekivanja
u danima za koje smo mislili da dolaze
sve to odsustvo boje
krpice rasute po podu
odeća i znanje koje se kostimiralo
u prašnjavu kost iz vitrine
i naše dosadne roditelje
ne znam da li znaš
kako izgleda Vlaška mala
i kako je nekad lako
izgubiti se u njoj
ARHE
Tiha svetlost sporo ulazi u tvoj hram
kažeš potreban ti je samo početak
da svakom je potreban početak
Isus se previja i umire na krstu
nema ga tri dana
čekaš ga u krevetu
ti i ostali apostoli Reči
svet nestaje u štampanom betonu
ispred beskonačnih šaltera sa duplim staklom
anđeli sa krovova zgrada
na koje su se popeli
pljuju prolaznike
traže meso i krv
bez reklama u pauzi nuklearnog natpevavanja
Autor: Saša Skalušević Skala
Foto-izvor: Ivan Grozdanovski „Dvorana svetlost“
