Danas moraš dvaput da mi ponoviš sve. Možda je bolje i da ne opštiš sa mnom uopšte.
Ovde je rasterećujuće lepo, ako saznam gde sam, javim ti gde je.
Usput možeš uvek da svratiš do reke.
Ovih dana vetar se igra
Sa mojom kosom, ulazi i u moju glavu i prevrće moje misli, nastavlja dalje i duva celim mojim bićem.
Žuto drveće se ogleda u Tamišu.
Feniks, okrnjeno srce i velika polja,
Na nebu sakrili su se u oblake.
“Stolen dance” u pozadini
Četiri galeba izvode performans iznad reke,
Sunce izniče, voda pozeleni i sve se menja.
Vreme je smrti,
A ja se nikada nisam osećala življe.
Autor: Vladana Plavšić
