Kad god izgovorim tvoje ime, kad god u misli prizovem tvoj lik,
što je god hleba u mojim ustima i vina najslađeg što okusih;
Kad god je uspomena na tebe za moju dušu hrana,
šta god da beše slomljeno, postaje celo tog dana;
Kad god sam ispunjen sumnjom da ćemo biti zajedno.
Gde god da legnem, gde god da spustim glavu da zaspim,
kad povređen sam, kad plačem, kad jecam u časovima kasnim,
kad god da kleknem, molitvu da izgovorim,
i kad god put treba da mi se otvori,
ja uzvikujem tvoje ime.
Kad god oblaci mračni sakriju mesec,
kad god svet ovaj postane tako stran –
nešto će da se promeni, znam.
Kad god izgovorim tvoje ime, ja se već molim,
već sam ispunjen radošću – ni da objasnim, ni da odolim,
Gde god da legnem, umornu glavu da odmorim i da zaspim,
kad povređen sam, kad plačem, kad jecam u časovima kasnim,
kad god se nađem na podu,
u šta god da sam pre verovao, u stvari što dođu i odu,
kad god izgovorim tvoje ime, kad god ga izgovorim glasno,
ja se već molim.
Kad god me rastuži ovaj svet, kad god mi suze poteku,
kad god izbezumi me te-ve, kad noge mi se od straha odseku,
kad god oblaci mračni nebo ispune,
kad god svi smislovi mi se izgube;
Kad god sam ispunjen sumnjom da ćemo biti zajedno.
Kad god sunce odbije da zasija, kad god se nebo sa pljuskom stopi,
kad izgubim ono što smatrah svojim, kad oči u bolu sklopim,
kad god da kleknem, molitvu da izgovorim,
i kad god put treba da mi se otvori,
ja uzvikujem tvoje ime.
Kad god počne da pada tama,
kad god sam sićušan i kad se slamam,
kad osećam svoju smrt, sve jače,
kad god zadržavam suze dok plačem.
(Kad god izgovorim tvoje ime,
koliko god da traje – neka;
jednog dana bićemo zajedno, znam.
Kad god izgovorim tvoje ime,
samo da ne bude greška neka,
večno će da traje taj dan.)
Preveo: Damir Malešev
