Temelji priznanja pesničkog rukopisa Eržebet, srpski pandan Jelisaveti, Feher leže u samom poetesinom izrazu, koji napisan i izgovoren, u svim detaljima sopstvenog života utkanom u stihove, organizuje teme različitog karaktera, kojima se poigrava, čini se lako, premda progovara jezikom koji joj nije maternji. Srpski jezik struji njenim telom i ona se trudi da hrabro zapiše „slike” koje joj se nameću, koje joj telo i dušu obuzimaju, koje je podstiču, okretno vode… Njena poezija ju je odvela do stranica silnih zajedničkih knjiga/zbornika/antologija, kojima je dodatno udahnula dušu svojom iskrenošću i toplinom.…