Poezija: Kamena pesma

Odlepio sam zidove kako bih video tvoje kosti
kako se prepliću u zagonetku usporenim pokretima
koji me odvode na pogrešan put.

Pepeljasti mačak, čuvar ulice, nadrkano me gleda
dok prolazim pored kamenih zidova.

U toj ulici izgubio sam noć.

Iza metalnih zelenih vrata,
dok sedim u ćošku,
razmišljam o prolaznosti

Ulazim u područije izuzetnih odluka
da se izbavim iz stanja ravnodušnosti

Izlupao sam misli čekićem za meso
ne bih li shvatio suštinu izrečene istine
koja boli kao žučna kesa

Na zidu visi izrezbarena slika
napunjena bojom.
Na njoj devojčica krvavog nosa
čuči na zelenoj travi

Čovek sa litice viče:
Gladan sam života.

Foto: Pinterest

Autor: Bojan Lojković

Related posts