Ispit u ritmu života koji dolazi: Prikaz komada „Ujka Vanja“

„Čaj se hladi, ja zagrevam, on se opet hladi. Niko ga ne pije. U stavri, profesor pije. Ali noću. Onda kad svi treba da spavaju. U ovoj kući se nekad znalo kad se šta radi“. (Jasmina Marković kao Dada stara dadilja)

Pozorišne daske scene  Akademskog pozorišta „Branko Krsmanović“ U Beogradu donedavno je „tresla“ nestašica struje. Pre neki dan zatresle su se ispitnom predstavom koja život znači. Svoje veče imali  su   studenti  četvrte godine glume Univerziteta  umetnosti Zvečan –  Kosovska Mitrovica  iz klase  profesorke Borjanke Ljumović (koncept i režija) i saradnice u nastavi, master Ivane Terzić. Bila je to ispitna predstava po romanu Antona Pavloviča  Čehova „Ujka Vanja”.

Bio sam tamo. Otišao sam iznenađeno zadovoljan. Prvo sam pomislio da je to zbog činjenice o nespornoj prezasićenosti postojećim sadržajima  koji me okružuju  sa lošom dikcijom i nekom čudnom glumom. Ali istovremeno  jasno je da,  ako je to razlog, onda to znači da samo dobar i kvalitetan sadržaj može da izazove pomenuti osećaj zadovoljstva.

Naravno, jasno je da “Ujka Vanja“ nikad nije loš, samo ga treba dobro predstaviti?! I, došli smo do suštine. Tim pre je ispitni zadatak dipolomaca bio teži. Međutim, momci i devojke  sa scene u  Krsmancu baš su „održali“ lekciju. Ja da ih stučno ocenjujem nemam na to pravo niti stručnost, ali imam zadovoljstvo da prenesem utisak: ovi mladi ljudi su u njihovih 140 minuta, koliko su imali da se dokažu, dali  sve od sebe i sve vreme su pažnju pune sale Krsmanca dostojno držali. Od dikcije do pokreta  sve su držali pod kontrolom.

Zato bi se moglo reći „idemo dalje“  jer  verujem da će takva biti i ocena njihovih profesora. Ali pitam se šta bi ti mladi ljudi, osim ocena profesora, još poželeli? Možda, takav je moj utisak, više prilika da to što su naučili i talenat koji nose, što više pokazuju. Jer utisak  koji su ostavili mladi Luka Jovanović u ulozi lekara, Avram Cvetković u ulozi her profesora univerziteta u penziji, pa Jana Rakonjac kao njegova žena nije ništa drugo nego talenat. I dok  je  Luka Jovanović baš zbog toga, reklo bi se,  pun korak ispred svojih kolega, stiče se  utisak  da je nešto više od  diplomca. Raznovrsnost u glumi   ostavljju  Nikolija Mičić (kći  her profesora iz prvog braka), Milena Radovančev (uloga udovice tajnog savetnika, mati prve profesorove žene), Đorđe  Velimirović, njen sin, Luka Potparić, propali sudija i Jasmina Marković stara dadilja .

Verujem. Položili su! Takav je ustisak ostavila i puna sala Krsmanca i nešto što će im trebati celog života – aplauz  koji vredi koliko i ocena profesora.

Autor: Milorad Antonić

Izvor: Sedma sila

Related posts

Leave a Comment