Hip-hop kultura u Srbiji je nešto što ima prilično trajanje. Možemo reći da je starija i od same države, naravno, države koju nazivamo Republikom. Naime, evidentno je da preko trideset godina ova grana muzike, ali i umetnosti, ispunjava naše zvučnike, telefone i televizore. Neki bi rekli da je u poslednjoj dekadi postala modifikovana, posebno po pitanju zvuka i teksta, možda čak i materijalizovana bez onog filozofskog prizvuka u sebi, ali postojanje hip-hopa u Srbiji je neumitno.
O tome najbolje svedoči i činjenica kojom itekako možemo da se pohvalimo, a to je da na sceni imamo rep grupe i izvođače koji postoje, maltene, od samog upliva hip-hop kulture u naše muzičke vode. I ne samo da postoje, već su i dosledni u svom postojanju. Jedan od tih primera, svakako, jeste i Boško Ćirković Škabo, član kultnog hip-hop sastava Beogradski Sindikad, pisac i ultramaratonac uz čije tekstove su stasavale mnoge generacije.
Kao neko ko je u sprskim rep vodama veoma dugo, kako gledaš na pojavu muzičke industrije i na koji način ona utiče na domaću hip-hop kulturu i sam rep?
Ne znam šta je to. Samim tim, na mene ne utiče. Tako da još manje znam kako utiče na druge.
Šta danas znači biti deo hip-hop scene u Srbiji? Koje su sličnosti, a koje razlike u odnosu na onu scenu na kojoj si oformio svoj rad?
Ja sam deo doktorske komore, dvadeset i dve godine se školujem za to. I tu nije kraj. Proces učenja je u poslu doktora konstantan. Pogotovu zato što se okruženje konstantno menja. I doktori se neminovno menjaju tokom godina, suština je težiti promeni na bolje i kretanju ka Višem.
Jedna od tvojih novijih pesama Vrbo spaja dve, neki bi rekli, nespojive stvari – rep i kafansku muziku. Kakav je tvoj stav o narodnoj muzici, kafanama, a kakav o narodnjacima i estradi? Možemo li narodnjake posmatrati odvojeno od sistema u kome živimo?
Muzika je muzika, sklad vibracija. Svako ima svoju vibraciju, samim tim i lični sklad. Vibracija je realna, živa stvar. Po meni, uopšte nisam spojio nespojive vibracije. Nemam stav o kategorijama koje su pomenute u pitanju. Ko sam ja da imam stav o drugima? To kažem čak i u toj pesmi. Kahfanu, naravno, volim. Kao i rakiju. Sva rakija u spotu je prava. Srećom, nemam odavno hrabrosti za gušći raspored poseta kahfani. To sporadičnim posetama baš daje na težini.
Kada smo već kod sistema, letos smo bili svedoci prvih protesta u kojima je posle dosta vremena „radio suzavac“. Kako posmatraš čitav razvoj tih događaja, može li u Srbiji doći do promena?
Ne posmatram. Učestvujem u promenama, svaki dan. Menjam sebe, učim za finalni doktorat u ovom prostoru i vremenu.
Htela bih da se dotaknemo i tvoje pesme Seti se devedesetih. Šta devedesete, zapravo, predstavljaju za čitav ovaj region Jugoistočne Evrope, smatraš li da su one uistinu prošle?
Šta je to region Jugistočne Evrope? Jas am živeo u SFRJ, SRJ, Srbiji i Crnoj Gori… Sad živim u Republici Srbiji. Nisam kompetentan da komentarišem neke pojave u inostranstvu. A po opšteprihvaćenom konceptu merenja vremena devedesete godine dvadesetog veka, ako na to misliš, su davno prošle. Čak je prošao i taj retro trend. Sad smo u dvehiljade dvadesetim, čini mi se.
Zanimljivo je pomenuti i pesmu Tolerantni desničar. Kako se ova sintagma može tumačiti? Da li je nužno da tolerancija uvek dolazi sa levog, a „krvožednost“ sa desnog ideološkog i idejnog spektra? I da li su pojmovi levice i desnice ono što, možda, direktno utiče na neslogu među našim narodom?
Ja sam tolerantan čovek, a stvari obavljam desnom rukom. To čak i u refrenu lepo kažem: dižem (desnu) ruku da se pomilujem. Ne znam da li postoji pomenuta netrpeljivost između ljudi koji se miluju levom i desnom rukom. Znam da ideologija u post-post-modernom društvu ne postoji. Liberalni kapitalizam i političku korektnost ne računam u ideologije, to su algoritimi.
Pored repa, okušao si se i u knjževnim vodama. Koja je spona izmđu hip-hopa i književnosti, sem stvaralačkog teksta i kreativne energije koja je uočljiva i u jednom i u drugom segmetnu?
Spona hip-hopa i književnosti su gusle. Ne znam da li je iko izučavao hip-hop na smeru književnost na fakultetu, ali narodne epske pesme sigurno jeste. E pa, dragi književnici, kad se jedna i druga forma bliže izvrsnosti, teže jedna drugoj. Slobodno me citirajte i navedite to kao Doktorovu teoremu pesničkog relativiteta.
Gledali smo te i u dokumentarnom ostvarenju Dani divova 1, gde je prikazan tvoj ultramaratonski podvig na TOR-u. Kakve si utiske poneo sa Alpa i šta za tebe znači biti deo zajednice kakva je Ultra Trkač Srbija?
Alpi su predivan poseban kutak ove planete. Opet, to se može reći za svaku šumu i svaku planinu na ovoj planeti. Bilo mi je jako teško i jako lepo na tim stazama. Biti deo UTS-a, za mene znači isto što i biti deo BS-a. Biti deo zajednica kojima težim da pripadam je od suštinske važnosti. Najvažnija od svih zajednica je porodica koju sam napravio i koju svaki dan pravimo. Idealno bi bilo težiti takvom odnosu u svakoj zajednici. Nije to lako. Niko nije ni rekao da će biti lako.
Stiče se utisak kako je sve više ljudi u Srbiji, naročito mladih, ophrvano velikom dozom apatije za svet oko sebe. Zbog čega je tako i šta je to što bi, po tvom mišljenju, najviše prodrmalo naš svet?
Sredinom prošlog veka svet je već prodrmalo otkriće nuklearne energije. Eksplozija koja nastaje oslobađanjem energije atomskog jezgra bi izostala da su u ti atomi bili apatično zagledani u nebitne pojave oko sebe. Bez te eksplozije bi izostala i lančana reakcija. Problem je što se posle umešao vojno-industrijski kompleks i od toga napravio bombu. Ne mogu da smislim bolji odgovor. Znači: rad na sebi, povezivanje i izbegavanje angažmana u vojno-industrijskom kompleksu.
U svojim tekstovima se pored društvene tematike baviš i filozofskim pitanjima. Kojim se to postulatima treba upravljati da se stigne do cilja koji vodi ka Čoveku i kako je najbolje te vrednosti preneti na nove generacije?
Svedočenje ličnim primerom je, od vajkada, jedini istinski način prenošenja znanja i poruke. Konstantno sa uživanjem radim na tom doktoratu. Nemamo ovde ni vremena ni mesta za opširniji odgovor od: Zajebi šta ne bi neko da uradi tebi, mali brate.
Kakve sve izazove možemo očekujemo od Beogradskog Sindikada i tebe u budućnosti? Da li se uskoro sprema novi (grupni ili solo) album ili pak knjiga?
Ne znam nikad za grupu, mnogo se sporo krećemo da bih govorio o datumima i planovima. Sanjamo novi album već godinama. Moj novi album je upravo izašao na S.A.M – Skabo App Music besplatnoj aplikaciji za android. Sada je tamo sa još devetnaest do sada objavljenih projekata. Zove se: XX (Život piše rep). Ponovo sam ga uradio sa DJ Silentom. Sledeći spot radim za pesmu GasZda. Početkom sledeće godine planiram da saberem novu knjigu pesama i dnevnikolikih tekstova koje svake nedelje objavljujem za portal Pravda. Neću stati sa knjigama, muzikom i video radovima, to je sve deo rada na doktoratu.
Za kraj ovog intervjua, našim čitaocima preporučujemo da pogledaju najnoviji spot za Škabovu pesmu Bez uslova, rađenu sa DJ Silen-tom i Ivanom Vladović, koja govori o toploj, prijateljskoj ljubavi između čoveka i psa.
Autorka: Milica Milošević
