Nove zvezde klasične muzike: „U Srbiji se kultura klasične muzike ne ceni i ne neguje onoliko koliko bi trebalo“

Klasika već stolećima unazad predstavlja, ne samo umetničku i „ozbiljnu“ vrstu muzike, već i temelj na kojem počivaju gotovo svi muzički žanrovi u dvadesetom i dvadeset i prvom veku. Možemo slobodno reći da su iz njenih korena nastali bluz i džez koji su glavni „krivci“ za ekspanziju rok, pank, a kasnije i hop-hop zvuka. Zbog toga je klasična muzika od izuzetne važnosti za našu civilizaciju. Međutim, poslednih decenija u Srbiji ova grana muzike, pod naletom novokomponovanih melodija, počinje polako da se dezintegriše.

Isto tako, problem predstavlja i nemogućnost pojave novih lica na sceni koja bi u izvesnoj meri osvežila već ustaljenu mantru i na taj način privukla pažnju šire javnosti. No, pre izvesnog vremena osnovano je Udruženje Nove zvezde klasične muzike koje, upravo, pokušava da reši gorepomenuti problem i publici prikaže nove ljude koji svojim talentom pokušavaju da promene trenutnu situaciju.

Kako i kada ste došli na ideju da pokrenete Udruženje Nove zvezde klasične muzike?

Sarađujući blisko sa firmom Classicum iz Nemačke, koja se bavi umetničkim menadžmentom klasičnih muzičara, u junu 2019. godine došli smo na ideju da otvorimo kancelariju u Beogradu i napravimo udruženje koje bi novim, kreativnim idejama direktno uticalo na popularizaciju kulture klasične muzike u Srbiji i time postalo jaka platforma pre svega za mlade talentovane muzičare u Srbiji, gde bi uvek mogli da nađu odgovarajuće partnere kako za sprovođenje svojih ideja, tako i za lično afirmisanje i razvoj kroz projekte našeg udruženja.

Koje su misije, ciljevi i ideje Udruženja i koliko članova brojite?

Naša misija je da stvorimo platformu koja na međunarodnom nivou može aktivno da pomaže karijerama mladih i talentovanih klasičnih muzičara. Platforma istovremeno treba da služi za umrežavanje sa predstavnicima klasične muzike pretežno u Srbiji i na Balkanu, ali i u svetu, tako da što više klasičnih muzičara iz drugih zemalja sveta može da nastupa na Balkanu i što više klasičnih muzičara sa Balkana u svetu. Od osnivanja Udruženja do danas radimo konstantno na smišljanju novih ideja koje će pomoći razvoju vizije samog Udruženja i rastu našeg tima i tako je jedna od ideja Udruženja upravo stvaranje i sprovođenje neobičnih umetničkih projekata u oblasti klasične muzike koji bi nas istakli na kulturnoj sceni, kao što je na primer projekat Koncerti 1na1 koji je trenutno u toku.

Pored kolektiva Udruženja, koji trenutno broji devet članova, vršimo i učlanjenje ktitora (fizičkih i pravnih lica u kompanijama, organizacijama i sl.), ljubitelja muzike i muzičara koji plaćanjem simbolične članarine na godišnjem nivou podržavaju naš rad, a zauzvrat dobijaju određene povlastice. Više informacija o ovome zainteresovani mogu da pronađu na našem sajtu (www.nzkm.org).

Da li je bavljenje klasičnom muzikom u današnje vreme izazov s obzirom na to da trenutno vladaju neke druge vrednosti?

Izuzetno, i sve je veći broj i klasičnih muzičara koji se iz tog razloga češće okreću izvođenju popularne muzike kako bi bili zapaženi.

Kako vidite scenu klasične muzike u Srbiji? Koje su sličnosti, a koje razlike u odnosu na svetsku scenu?

Neke od sličnosti između srpske i svetske scene klasične muzike jesu činjenice da je muzičarima teško da se probiju na koncertnu scenu, da dobijaju veliki broj nastupa i time svoje fanove. Moraju da rade mnogo na svom vizuelnom identitetu, jer je to danas vrlo važno i u svetu klasične muzike, i da često sami traže mesta za nastupe i pregovaraju sa organizatorima, što dovodi do jednog začaranog kruga: da bi muzičar imao koncertnu karijeru i da bi se koncertne agencije i organizatori interesovali za njega, mora da svira puno koncerata i da ima publiku koja hoće da ga sluša i prati, a da bi svirao puno koncerata mora da bude poznat publici i organizatorima. Classicum i udruženje Nove zvezde klasične muzike rade upravo na razbijanju tog kruga u svetu klasične muzike.

A kao neke od razlika navela bih činjenice da se u Srbiji kultura klasične muzike ne ceni i ne neguje onoliko koliko bi trebalo. Scenu klasične muzike predstavljaju uglavnom već ustaljene institucije kulture i koncertne sale, a povezanosti i inovativnosti među organizacijama nema dovoljno.

Koje je merilo da koncert klasične muzike bude uspešan?

Glavno merilo su zapravo publika na koju su muzičar i koncert ostavili samo lepe utiske i zadovoljan muzičar, koji je zahvaljujući tom koncertu uspeo da dobije nove fanove, a svemu tome doprinosi i dobra organizacija (odabir lokacije, programa, ugođaj na samom koncertu i susretljiv i vedar tim).

Koliko energije, volje i truda je potrebno da bi se vodio jedan ovako ozbiljan projekat kao što su Nove zvezde klasične muzike?

Potrebno je zaista mnogo energije i truda, ali ljubav prema tome što radimo i atmosfera u našem timu je ono što nas pokreće i gura dalje.

Recite nam nešto više o projektima koje ste do sada realizovali, kao i planovima za budućnost. Šta će se to lepo dešavati u okviru Udruženja? 🙂

Naš tim je 10. januara 2020. godine, u saradnji sa Kulturnim Centrom Beograda, Ambasadom Ruske Federacije u Beogradu i Župnikom Katedrale Blažene Djevice Marije u Beogradu, organizovao jedan koncert na crkvenim orguljama, koji je odsvirala međunarodna zvezda Antonina Krimova, osnivač i direktor Classicum-a, predsednik udruženja Nove zvezde klasične muzike i umetnički direktor festivala u Novom Dvorcu u Štutgartu i Rezidencijalnom Dvorcu u Minhenu. (Youtube link projekta)

Cilj tog koncerta je bilo upoznavanje sa akterima na kulturnoj sceni u Beogradu i stvaranje temelja za sledeći projekat Udruženja, naime godišnju međunarodnu koncertnu akademiju klasične muzike pod nazivom “Kako zvuči međunarodna saradnja?” u Beogradu, a koji je zbog globalne pandemije virusa COVID-19 morao da se odloži za narednu godinu.

Pored rada na pripremi koncertne akademije za sledeću godinu, Udruženje je pokrenulo nekoliko drugih projekata, čija je realizacija bila moguća u datim okolnostima. Jedan od takvih projekata uspešno je ostvaren tokom marta 2020. godine u saradnji sa Međunarodnim društvom za umetničke projekte klasične muzike iz Nemačke (IGKKM) i firmom Classicum. Kada je većina zemalja bila u totalnoj izolaciji, napravili smo umetnički film u kojem je učestvovalo 18 profesionalnih klasičnih muzičara iz 11 različitih zemalja sveta, proslavljajući 250. godišnjicu od Betovenovog rođenja. (Youtube link projekta)

Trenutno sprovodimo projekat Koncerti 1na1 koji predstavlja serijale koncerata klasične muzike sa jednom potpuno novom formom. Prvi serijal uspešno je održan od 24. do 30. oktobra sa sedam različitih muzičara i na sedam različitih i nesvakidašnjih lokacija za koncerte klasične muzike. Naredni serijal trebalo je da se održi od 23. do 29. novembra sa sedam novih muzičara i na sedam novih lokacija, međutim zbog novouvedenih mera Vlade Republike Srbije odlučili smo da je zbog opšte bezbednosti najpogodnije pomeriti taj serijal za naredni mesec, ukoliko nam to situacija bude dozvoljavala. Kako je mnoge zainteresovao ovaj projekat, planiramo da nastavimo sa njegovim sprovođenjem, ali narednih puta u malo izmenjenoj formi, naravno zadržavajući dozu mističnosti za našu publiku. (Youtube link prvog serijala projekta)

Udruženje ima još mnogo projekata u planu i ideje za nove stalno se rađaju u našim razgovorima i novosklopljenim saradnjama, ali više reči o tome biće u godini koja nam sledi. Naše aktivnosti do tada možete pratiti na društvenim mrežama Udruženja. 🙂

U svet Udruženja Nove zvezde klasične muzike možete zavirit putem Fejsbuka, Instagrama ili njihovog sajta. Želimo vam ugodno putovanje kroz zvezdanu dimenziju muzike koja je dotakla večnost. 🙂

Autorka: Milica Milošević

Related posts

Leave a Comment