Prikaz filma „Unajmio sam plaćenog ubicu“ Akija Kaurismakija

Aki Kaurismaki predstavlja kultnu figuru modernog Finskog i evropskog filma, velikana autorskog filma trajno ukorenjenog unutar beskompromisnog sveta andergraunda. Njegov originalni stil, socijalna tematika, rokenrol energija obojena setom i retro nijansama( po snazi i beskompromisnosti uporediva samo sa još jednim osobenjakom i buntovnikom s razlogom – Džimom Džarmušom) ostaju svetionikom u tami moderne evropske kinematografije posustale u svoj nekadašnjoj avangardnoj ulozi unutar sveta filma. Jedno od njegovih najimpresivnijih ostvarenja(iz možda najoriginalnije i najkreativnije faze stvaralaštva, koja traje od početka osamdesetih godina 20. Veka) jeste film Unajmio sam plaćenog ubicu(1990.), koji nastavlja Kaurismakijevu preokupaciju motivom usamljenih antijunaka, napuštenih od sreće, koji se nakon bezuspešnih pokušaja integracije u kruto, hijerarhijski ustrojeno društvo počinju ponašati radikalno…

    Nakon 15 godina predanog rada u uredu, činovnik Henri(Anri) B., dobija otkaz, postajući na taj način samo još jedan gubitnik u svetu jurnjave za profitom gde se ne biraju sredstva za ostvarenje cilja… Usamljen i očajan on pada u još dublje beznađe i odlučuje se na samoubistvo… Pošto ne uspeva da sam sebi oduzme život ( posle niza alanfordovsko-kaurismakijevskih tragikomičnih pokušaja) , on unajmljuje plaćenog ubicu… U međuvremenu, on u jednom od barova u kojima leči očaj alkoholom upoznaje prodavačicu cveća – lepu Margaret (nezaboravna Kati Outinen, glumica koja će obeležiti gotovo sve Kaurismakijeve filmove), zaljubljuje se u nju i napokon shvata da je ljubav ta koja njegovom bednom životu daje novi, puni smisao… U trenutku kada se unajmljeni ubica pojavljuje, počinje prava drama… 

     Kaurismakijev stil podseća na francuske reditelje J.P. Melvila i Roberta Bresona. Atmosferična gluma i jasna i jednostavna priča postavljena u jako zanimljivom ambijentu sa atmosferom koja priča sama za sebe i jako specifičnim humorom čine unutarnju magiju njegovih filmova. Socijalni realizam je naziv za njegovu originalnu vizuelnu kinematografsku stilizaciju koja najbolje opisuje njegovo stvaralaštvo. Humor je sličan onom koji se sreće i u Džarmušovim filmovima… Omiljeni Kaurismakijevi reditelji su Fazbinder i Bergman, a reditelj s kojim ga najviše porede(pre svega stilski i tematski) je Džim Džarmuš, još jedan osobenjak i buntovnik s razlogom(Džarmušova posveta duhu i delu Akija Kaurismakija kroz završni deo omnibusa – Noć na Zemlji (Helsinki), impresivna je oda autorskom filmu, specifičnom humoru,duši čoveka i čudesnoj lepoti, lepoti samoj po sebi…)…

    Na kraju filma, kroz niz melanholijom obojenih, tragikomičnih scena, doznavši da boluje od kancera pluća plaćeni ubica izvršava samoubistvo, uz rečenicu: Život je razočarenje!. Kaurismakijevski obrt je potpun…

    Tamo gde interesi i sebičnost ( u hladnom svetu jurnjave za profitom i prestižom) zamenjuju toplinu ljubavi i saosećajnosti među ljudima, rađaju se drame, tragedije tzv. gubitnika sistema koji se nemilosrdno uzdiže iznad svih pravih vrednosti čoveka, pre svega iznad iskrenih emocija i ljubavi koja se pretvara u hladni interes, proračunati odnos u čijem haosu svi na kraju stradaju – nesrećni, usamljeni, zaboravljeni…

    Kaurismaki staje na stranu tzv. običnog, malog čoveka, pronalazeći u opštem haosu sveta treptaj božanske iskre svetlosti i topline, one male radosti i vrednosti koje nas sprečavaju da se ne survamo nepovratno u ponor ništavila… Kaurismaki priča toplu ljudsku priču, nabijenu snažnim emocijama, priču o ljubavi, istrajnosti i praštanju…

    Dobri stari rokenrol i duh bluza,čudesni retro enterijer,stilski minimalizam i ironični džarmušovski humor, mistična melanholija hladnog Severa i duboko humanistička nota čine sve potonje filmove Akija Kaurismakija čistom straight rock muzikom i poetikom običnog čoveka i ponižene radničke klase sveta.

    U još jednoj moćnoj drami minimalističkog stila, sjajne muzike i  kaurismakijevske  čudesne atmosfere obojene jarko crvenim i melanholično, nebesko plavim tonovima (koji dominiraju njegovim originalnim vizualnim izrazom), smirenosti, redukcije i trijumfa humanističkih, pravih vrednosti i ljubavi, kultni finski režiser, Aki Kaurismaki priča priču o modernom, gramzivom, bezosećajnom i hladnom svetu trke za profitom( gde cilj opravdava sva sredstva) u kojoj, na sreću, ipak pobeđuje ljubav… Scene u kojima se pojavljuje sam Kaurismaki( kao prodavac naočara) i Džo Stramer(the Clash) kao muzičar koji nastupa u jednom od niza čudesnih barova( čija atmosfera boji film i daje mu poseban filing sete) daju posebnu draž filmu, nakon kojeg Kaurismaki definitivno potvrđuje svoj status kultnog filmskog režisera…

   Stvarnost je toliko postala beznadežna da ne mogu da pravim film koji će biti crnji od realnosti.

     Njegovi filmovi su potresni, crnohumorni ekspresionistički portreti moderne Finske, pastelnih boja… Oni su kao ostrva tišine unutar buke modernog sveta i liče na neme filmove sa finskim tangom, kao muzičkom podlogom. Kaurismaki vešto prikazuje tipičnu finsku usamljenost i melanholiju, dočaravajući ih kroz likove ćutljivih autsajdera u čudesnoj atmosferi nordijske otuđenosti…

   Nema koristi od nadanja, o bilo čemu, najbolje je samo prepustiti se noći, ili leteti nisko kao fazanovo pero na krilima vetra, preko vrhova kuća, u daljinu… Život je kratak i mizeran. Budi veseo koliko možeš!.

     Kao veliki čovek, umetnik, stilista i humanista Aki Kaurismaki staje na stranu obespravljenih ljudi sveta, nudeći ljubav, saosećajnost i solidarnost  kao odgovor na gramzivost, pohlepu i bezosećajnost modernog sveta, nudeći nadu svim svojim čudesnim marginalcima i antijunacima s oboda radničkog geta…

    Lepršajući kroz čudesni svet pokretnih slika i njegovu hipnotišuću magiju poput fazanovog pera na krilima vetra Kaurismaki ostaje jedan od poslednjih velikih umetnika i humanista svetskog filma,umetnik koji svojim jedinstvenih duhom nudi alternativu opštoj komercijalizaciji i jalovosti modernih stremljenja svetske kinematografije.

Autor: Dragan Uzelac

Foto: Pinterest

Related posts

Leave a Comment