Intervju: Beogradska otvorena škola – Obrazovanje i edukacija na prvom mestu

“Čupava Keleraba” stupila je u kontakt sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), neprofitnom obrazovnom organizacijom građanskog društva koja postoji već dvadeset i četiri godine. BOŠ je osnovan početkom devedesetih, u vreme velikih političkih i društvenih promena u regionu.

Beogradska otvorena škola već dvadeset i četiri godine usmerava svoje delovanje na edukaciju i podizanje svesti mladih o značaju neformalnog obrazovanja. Studije budućnosti, program dodiplomskih akademskih studija, koji je otvoren za studente četvrte godine osnovnih akademskih studija i student master studija, ove godine odškolovao je XXIV generaciju studenata. Jedan od projekata Beogradske otvorene škole je i portal za mlade Mingl, koji svakodnevno objavljuje informacije i vesti o neformalnim obrazovnim programima, stipendijama, radionicama, kursevima, takmičenjima i ostalim temama namenjenim mladima.

O konceptu BOŠ-a, vrednostima koje promoviše i načinima na koje zainteresovani mogu da se uključe u njen rad, porazgovali smo sa Sanjom Nasevski i Jovanom Georgievski, urednicama omladinskog portala Mingl, koji je osnovala Beogradska otvorena škola.

Čupava Keleraba: Čitaoce Čupave Kelerabe će svakako zanimati šta predstavlja BOŠ odnosno Beogradska otvorena škola, koje su ideje i motivi za njen nastanak, od čega se sve sastoji i kada je osnovana?

Sanja Nasevski: Beogradska otvorena škola je udruženje građana, koje je osnovano 1993. godinesa ciljem da upravo grupi zainteresovanih mladih ljudi ponudi dodatno obrazovanje i otvori vidike za nešto što se već uveliko dešavalo i učilo u Evropi, a kod nas još uvek nije bilo u kurikulumima dostupnim omladini.Naša ciljna grupa je u početku bila veoma mala u odnosu na trenutnu grupu, ali je BOŠ vremenom rastao kao i svaka ideja, koja vremenom dobije krila.

Dodiplomske studije na BOŠ-u u početku su izgledale tako što su profesori Univerziteta u Beogradu predavali zainteresovanim studentima. Vremenom se edukativni program postao stalni program BOŠ-a, pa je samim timrastao i opseg. Studenti koji su bili deo prve, druge i treće generacije Beogradske otvorene škole su se vraćali su se u BOŠsvojim idejama ina taj način dalje razvijali aktivnosti naše škole. Danas dodiplomske studije predstavljaju samo jednu od aktivnosti i nose naziv „Studije budućnosti“. Ostale aktivnosti Beogradske otvorene škole su i dalje usmerene na obrazovanje, ali sada postoje različite ciljne grupe. Teme su se širile u korak sa vremenom, prateći savremene trendove i postavljajući trendove koji tek dolaze i prisutni su u svetu.

Pored dodatnih obrazovnih programa, usmereni smona javne politike i njihovo unapređivanje u različitim oblastima, kao što je dobro upravljanje, evropske integracije, unapređivaje zapošljivosti, te jačanje civilnog društva i javne uprave gde pružamo različite usluge javnom sektoru i civilnom društvu s obzirom na to da smo i sami deo njega.

Sastavni deo cele ove price je i Portal Mingl, koji je nastao 2007. godine. S obzirom na to da BOŠ sarađuje sa Ministarstvom omladine i sporta na jačanju kapaciteta omladine, gde smo uspostavili okvir i strukturu za karijerno vođenje i savetovanje u Srbiji. Mingl je nastao sa ciljem da se mladi lakše informišu o svemu onome što ih interesuje i da na jednom mestu pronađu informacije koje su relevantne za njih i to u okviru medija koji je njima najprirodniji, a to jeste online okruženje.

Č. K.: 1993. godinaa i generalno, devedesete bile su vrlo teške za našu zemlju. S jedne strane buktao je rat, a sa druge strane loše stvari događale su se i na ulicama Beograda. Da li smatrate da je Beogradska otvorena škola odraz bunta, pošto nastaje na samom početku rušenja sistema vrednosti i to sa ciljem da edukuje mlade ljude?

S. N.: BOŠ ne bih nazvala buntom, više bih ga označila kao prostor za otvorenu debatu, raspravu, propitivanje – mesto nakojem studentii uopšte svi ljudi otvorenog uma mogu doći i sa nekim razmeniti informacije. Mogu da diskutuju, debatuju i čuju priče ljudi koji su veoma stručni u određenim oblastima, a sa kojima ponekada ne mogu lično da stupe u kontakt s obzirom na to da danas u BOŠ dovodimo stručne predavače, čija su predavanja vrlo relevantna i posećena. Mladim ljudima smo devedesetih želeli da omogućimo pristup resusima koji će im dalje dati snagu da zaplove u druge karijerne vode, a koje u to vreme nisu imali na svojim matičnim fakultetima. Vrlo često ti resusi nedostaju i danas, jer se naš obrazovni sistem nije ozbiljno bavio temama koje ovde pokrećemo. Potrebna za dodatnim obrazovanjem je naveliko prepoznata u Evropi, ali imamo ljude koji ovde nikada nisu prošli kroz jedan vid treninga neformalnog obrazovanja, jer ono nije dovoljno prepoznato, pa je BOŠ tu da usmeri sve zainteresovane mlade ljude.

 

Č. K.: Mingl je u osnovi zamišljen kao portal za srednjoškolce. Da li se u rad Mingla mogu uključiti i osobe koje nisu srednjoškolci?

S. N.: Naravno,evo Jovana i ja nismo srednjoškolke. (smeh) Kada je portal nastao inicijanlo je bio namenjen srednjoškolcimai zvao se „Portal za srednjoškolce Mingl“, s obzirom na to da nije postojao ni jedan resurs koji je bio namenjen isključivo njima. Kada kažete „mladi“ to je veoma široka kategorija, jer mladi su u Srbiji do trideset, a srednjoškolci do osamnaest godina, tako da je to jedna vrlo specifična ciljna grupa koja je mnogo uža od svih mladih i koja shodno tome ima drugačije potrebe i interesovanja. Srednjoškolci su danas prvi koji usvajaju mnoge savremene trendove i najbliže prate oblasti iz sfere tehnologije. Dosta su specifični i drugačiji, a njihove potrebe u pogledu participacije i političkom uključivanju su vrlo drugačije, jer su mnogo senzibilniji s obzirom na to da sa osamnaest godina dobijaju pravo glasa. Mnogo toga im se otvara odjednom, te oni različito percipiraju informacije od nekog ko ima dvadeset i pet godina. Mingl je želeo da obuhvati jednu veliku grupu mladih ljudi koja je vrlo specifična.

 

Jovana Georgievski: Mogućnost da se informišem putem“Mingla” mi je dosta značila dok sam išla u srednju školu. Informacije su bile vezane za konkurse na koje kao srednjoškolac možeš da se prijaviš, a izlaze iz okvira onoga što je dostupno u školama, tj. dodatnih obrazovnih programa koji su dostupni u okviru projekata koji se školi sprovode, kao što je npr. UNICEF-ova “Škola bez nasilja”. BOŠ Karijera, zaseban portal u okviru Beogradske otvorene škole, pruža mogućnost karijerne orijentacije, pa imaš mogućnost da se informišeš o stvarima vezanim za tvoju buduću profesiju, a sve informacije o fakultetima i prijemnim ispitima su na jednom mestu.

S. N: Vremenom je ta grupa rasla s obzirom na to da su oni, koji su bili srednjoškolci 2007, a koji su sada već završili fakultete, ali nastavili su da prate Mingl. I danas su tu, a mi smo želeli da im pružimo mogućnost da čitaju nešto što nije vezano samo za srednjoškolce. Tako da su naši tekstovi po svom senzibilitetu raznoliki, te se može uočiti da li po svome sadržaju pripadaju samo srednjoškolcima ili ne. Mi se uvek trudimo da postoji dodatni sadržaj koji je vezan generalno za mlade, a vremenom je i ciljna grupa prerasla isključivo srednjoškolsku, što je i prirodno. Neki tekstovi nisu namenjeni samo srednjoškolcima, postoje informacije koje su relevantne i za student – struktura naših čitalaca je sada mnogo šira.

J. G: Mingl danas čitaju istudenti. Više njih je napisalo temu iz oblasti koja interesuje studentsku populaciju, a imamo studente i među članovima redakcije, tako da teme koje nisu nužno srednjoškolske.

 

Č. K: Na koji način se novi ljudi mogu uključiti u rad BOŠ-a ili Mingla?

S. N.: Novi ljudi stalno dolaze kod nas. „Beogradska otvorena škola“ konstantno širi krug saradnika. Mi volimo da kažemo da „sveža krv“ dolazi svake godine.(smeh) Prvo u vidu studija koje postoje od ’93 – trenutno je sada dvadeset i četvrta generacija upisanih studenata, a svake godine dolaze novi studetni. Grupa sadrži oko dvadeset i pet, trideset mladih entuzijasta koji priče nose dalje, razgovarajući sa svojim vršnjacima.

Sećam se svoje prve godine studija. Bila sam u debatnom klubu Fakulteta političkih nauka i u razgovoru čujem: „Idem sa Bošovcima.“. U prvi mah mi je zazvučalo kao neka zatvorena gruapa, ali su mi potom objasnili o čemu je reč. Shvatila sam da je to jedna lepa i dobra priča i da bih jednog dana volela da budem deo nje. Pošto sam tada bila studentkinja prve, morala sam da čekam do četvrte godine studija da bih imala pravo upisa u BOŠ. Bila sam osamnaesta generacija upisanih i shvatila sam zbog čega me je ova organizacija privukla. To je jedan vid ulaza na naše studije.

Između ostalog imamo i brojne obuke koje su namenjene svima.Radimo obuke karijernog vođenjai savetovanja. Zatim, sarađujemo i sa biznis sektorom, kao i brojnim državnim institucijama, udruženjima i oganizacijama. Postoje različite aktivnosti koje naša škola pruža, a sve informacije dostupne su na zvaničnom sajtu. Sa nama se mogu povezati druge institucije i udruženja, koja žele međusobnu saradnju, ali i pojedninci. Na primer, preko BOŠ Karijere se može uraditi test profesionalne orijentacije i ostvariti komunikacija sa savetnicom za karijeru.

Neka predavanja su zatvorena za javnost i dostupna su samo studentima, no imamo i predavanja otvorenog tipa. Studije se plaćaju, ali veliki deo pokriva Beogradska otvorena škola dok studenti imaju malo novčano učešće. Za Mingl jednom godišnje raspisujemo konkurs namenjen članovima redakcije koji bude s jeseni i na njega se mogu javiti svi zainteresovani za pisanje, ali nam se mogu javiti svi zainteresovani i van konkursa tako što će nam poslati mejl. Nismo nikoga odbili ako nam se javi dok konkurs nije u toku, jer nam on služi da bismo razglasili informaciju na više strana.

 

Č. K.: Sa kojim ste sve kulturnim ustanovama sarađivali u Srbiji?

S. N.: Sarađujemo sa Domom omladine Beograda, vrlo često naše aktivnosti sprovodimo tamo. Zatim smo ostvarili saradnju sa„Krovnom organizacijom mladih Srbije“, Ustanovom kulture „Parobrod“, „Startit Centrom“, „Muzejem Istorije Jugoslavije“, kao i kancelarijama za mlade širom Srbije. U osnovi nismo zatvoreni ni za jednu instituciju, posebno sa onom koja dele naše vrednosti s obzirom na to da „BOŠ“ ima svoju misiju i viziju, jer mi smo vrednosno organizovani i orijentisani. Pišemo i o „FEST-u“, pratimo razne događaje u Beogradu, a dopisnici iz unutrašnjosti nas izveštavaju o aktivnostima kod njih. Pokušavamo da atikulišemo informacije sa lokala, ali je najlakše informisati mlade o dešavanjima u Beogradu, jer smo mi iz Beograda i imamo najviše dopisnika ovde i naš publicitet najviše dolazi iz većih gradova.

 

Č. K.: Da li Beogradska otvorena škola teži decentralizaciji? Razmišljate li o tome da vaše radionice ili baze otvorite širom Srbije?

S. N.: Mi nismo usmereni samo na Beograd i nikada nije bilo pomena o centralizovanim aktivnostima, nosimo takav naziv jer je naše sedište u Beogradu, ali se naše aktivnosti često odvijaju na lokalu u zavisnosti od projekta. Posebno ako ciljamona problem lokalnog karaktera – na primer kada pričamo o evropskim integracijama i reforamama koje će se događati kao posledice pristupanja, jer će se one osetiti na lokalu. Organizacije koje rade u ovom diskursu su naš najveći partner, jer one najbolje znaju problem loklane zajednice. Naš tim za unapređivanje zapošljivosti sarađuje sa karijernim timovima u srednjim školama u Srbiji, dakle van Beograda. Konkursi koji su otvoreni kod nas su namenjeni svima, čak ni studije nisu namenjene samo studentima iz Beograda. Neke aktivnosti po difoltu jesu više namenjene ljudima iz Beograda jer mi na studijama ne pokrivamo troškove puta. Zato se većinom za naše aktivnosti prijavljuju oni koji žive ovde.U sve druge aktivnosti, uglavnom, uključujemo ljude iz cele Srbije. Naš nivo delovanja je Srbija, ali i međunarodni okvir.

 

Č. K.: Postoji li neka štampana publikacija koju izdaje Beogradska otvorena škola?

S.N.: Ranije smo imali časopis za obrazovanje, a danas izdajemo zbornik radova naših studenata s obzirom na to da na kraju studija kao jednu od aktivnosti imaju i pisanje završnog rada. Imamo izdavački centar u kojem izdajemo knjige i mnoštvo priručnika namenjenih različitim ciljnim grupama. Minglnema svoje štampano izdanje, jer je on pre svega portal koji je nastao u online okruženju, te bi sve drugo promenilo njegovu suštinu.

 

Č. K.: Ko trenutno čini uredništvo Mingla?

S. N.: U uredništvu smo trenutno Jovana Geogrievski, Jovana Božičković, koja je koordinatorka redakcije i moja malenkost. Imamo i petnaest dopisnika sa kojima zajedno činimo redakciju. Oni su nam vrlo važni, jer bez njih ne bi bilo ni „Migla“. Veoma dobro pišu i donose, pre svega, kvalitetne tekstove. Ovo govorim jer se mi na prvom mestu trudimo da auditorijumu ponudimo releventne tekstove i odgovaramo na trenutne teme i dešavanja u Srbiji i svetu. Između ostalog, ostavljamo i mesta za tekstove koji su usmereni na sanjerenja i maštanja, odnosno neke lične momente, jer želimo da uspostavimo balans između informative i pesničko-prozaičnog momenta. Svi naši članovi redakcije pišu autorske tekstove, a teme dolaze u međusobnom dogovru.Tekstovi zadovoljavaju odgovarajuće standarde po pitanju kosultovanja stručne literature.Stavovi su potkrepljeni istraživačkim diskursom, a mišljenje je argumetnovano i potkovano znanjem.Rad i trud članova naše redakcije je zaista ogroman.

J. G.: Za kraj bih ispričala i jednu anegdotu. Naime, jedna sadašnja članica naše redakcije je za Mingl saznala tako što su joj drugari u školi ispričali da su sastave za školu‘prepisali’ sa ‘nekog srednjoškolskog portala’. Ja sam se baš obradovala da to čujem, zato što to znači da mladi usvajaju znanjaod svojih vršnjaka koji pišu, odnosno uče na koji način da se krativno izraze na prerađujući tekst koji su pročitali na Mingu u formu školskog satava. Svakako se na Minglu nije nalazilo ništa što bi se moglo iskorstiti kao gotov školski sastav, ali mislim da je to što su mladi preuzimali tekstove i prerađivaliih na prvom mestu ukazuje da su tekstovi sa portala čitani i prepoznati kao nešto sa čime se mladi mogu lako povezati, a sve mi to kaže da smo na dobrom putu.

 

Čupava Keleraba vamitekako preporučuje da, ukoliko već niste, postanete uključeni u rad Mingla ili Beogradske otvorene škole, jer su u pitanju prilike za lični razvoj koje su više nego interesantnog karaktera.

Related posts

Leave a Comment