Biblijski elementi u „Žitiju Petra Koriškog“ Teodosija Hilandarca

Biblijski elementi u „Žitiju Petra Koriškog“, koje je sačinio Teodosije Hilandarac, izuzetno su rasprostranjeni. Teodosije Hilandarac varira elemente i iz Starog, ali i iz Novog zaveta. U žitiju se po obimnosti najviše izdvajaju „Davidovi psalmi“. Pored njih Teodosije unosi i elemente iz „Knjige o Ruti“, kao i iz „Knjige Postanja“, odnosno „Prve knjige Mojsijeve“. Takođe, javlja se i „Jevanđelje po Luki“, „Jevanđelje po Mateju“ i „Jevanđelje po Jovanu“. Zastupljene su i poslanice koje je Korinćanima uputio apostol Pavle, kao i one koje je uputio Timotiju.

Na početku pisanja „Žitija Petra Koriškog“ Teodosije kazuje da sačinjavanje žitija u biti sadrži korist i za slušaoce i za spisatelje, ali ta korist nije materijalnog, već duhovnog karaktera – slušaocima su žitija sama po sebi korisna, a spisatelji samim tim uživaju svoju nagradu, jer njihova dela služe produhovljavanju drugih. U nastavku žitija Teodosije citira delove iz „Davidovih psalma“, obraćajući se Gospodu u kojima kazuje da ne želi nagrade ni hvale od Petra Koriškog, ukazujući na to da ni sam Petar Koriški u ovozemaljskom svetu nije čeznuo za ljudskim pohvalama i veruje da mu one neće ništa značiti ni na nebesima, baš kao ni samom Davidu. Svoju tvrdnju potkrepljuje Davidovim rečima: „U Tebi je pohvala moja u crkvi velikoj, to jest na nebesima, i što imam na nebesima mimo Tebe, i što zaželeh na zemlji.“

Petar Koriški je još u ranom detinjstvu pokazivao naklonost prema knjigama i Gospodu. Razlikovao se od ostale dece, jer nije želeo da provodi vreme u pozorištu ili na igralištu već je sa uživanjem prilazio svetim knjigama. U ovom delu, Teodosije unosi citat iz „Jevanđelja po Mateju“: „Ko ljubi Oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan“. Ovaj citat ključan je za kasnije formiranje lika Petra Koriškog, kao i smisao njegovog životnog puta, jer čitajući „Jevanđelje po Mateju“, Koriški počinje da razmišlja o napuštanju porodičnog doma, kao i o tome da svoj život u potpunosti posveti Svevišnjem.

Ipak, po smrti svoga oca Koriški na molbu majke ostaje u porodičnom domu, no kada ona umire odlučuje da ispuni svoje htenje. Jedina prepreka je sestra, odnosno briga za nju, te započinju dijalog o datoj temi. Teodosije Hilandarac ovde unosi biblijski element koji je zasnovan na „Knjizi o Ruti“. Petar Koriški implicitno svojoj sestri predlaže da osnuje bračnu zajednicu, da bi on mogao otići iz porodičnog doma i ispuni svoj cilj koji je zasnovan na asketizmu i podvizima. No, sestra nije želela da se odvoji od Koriškog. Teodosije ovde na originalan način uspostavlja vezu sa „Biblijom“, parafrazirajući Rutine reči koje izgovara sestra Petra Koriškog: „Ali Ruta reče: nemoj me nagovarati da te ostavim i da od tebe otidem; jer kuda god ti ideš, idem i ja; i gdje se god ti nastaniš, nastaniću se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog“. U „Žitiju Petra Koriškog“ one su ovako uspostavljene: „Ako ti sam izbegavaš brak, zašto druge na njega prisiljavaš? Živ Gospod i živa duša tvoja, ja to učiniti neću, niti ću te napustiti. Bog tvoj, Bog moj, i tamo kud ideš da se naseliš idem i ja s tobom.“

Sledeći biblijski element, koji je preuzet iz „Jevanđelja po Jovanu“, uočavamo u delu gde Koriški ostavlja svoju sestru u šumi da bi mogao neometano da se posveti podvizanju koje ga približava Gospodu. Ovaj element inkorporiran je u sledećem citatu: „Gospode, Ti sve znaš, i ti znaš srca mojega žudnju za tobom, da iz ljubavi prema tebi i sada ovu sestru moju samu u pustinji ostavljam, jer hoću da ničim sputan poslužim tebi, Bogu mojemu“. Početne reči citata („Gospode, Ti sve znaš“), preuzete su iz „Jevanđelja po Jovanu“.
Petar Koriški je za mesto svog podvizanja izabrao pećinu koja je zimi okovana mrazom, a leti ispunjena vrelim suncem. Oblačio se vrlo oskudno, gotovo da je bio sasvim nag. Onima koji su čuli za njegovu blagougodnost i obilazili ga govorio je da ne brinu za njegovo odelo. Prilikom opisa ovog dela govora Petra Kiriškog, Teodosije unosi biblijski element iz „Jevanđelja po Mateju“ koji glasi: „I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih“. Teodosije u iskazu Koriškog, umesto lepote ljiljana upotrebljava krasotu krina, ali ostala je očuvana suština teksta unetog iz “Biblije“.

O psihološkim elemetima u ovom žitiju možemo govoriti u epizodi sa zmijom koja atakuje na savest Petra Korišog govoreći mu o sestri koju je ostavio u šumi na milost i nemilost zverima. Teodosije Hilandarac i u ovu epizodu unosi biblijske elemente iz „Jevanđelja po Jovanu“ povezujući ih sa parabolom o vinogradu. Zatim se u žitije unosi element iz „Knjige Postanja“, odnosno „Prve knjige Mojsijeve“: „A pešteru zmijinu stade štovati kao božju crkvu i sveto mesto, rekavši, kao Avram: Na mestu ovom Gospod vide.“

Nakon što se Petar Koriški oslobodio zmije, divlje zveri i gavranovi zaposeli su pećinu, te su pretili da ga izlože fizičkim mukama. Naime, Koriški se obraća za pomoć Gospodu u nadi da će ga izbaviti od neprijatelja koji su došli u životinjskom obliku. Na prvom mestu Petar Koriški se moli da njegova duša naiđe na izbavljenje, a zatim da njegovo telo ne dopadne čeljustima zveri, jer bi se one tome obradovale. Gospod je uslišio molitve Koriškog i rasterao zveri iz pećine. U ovom delu žitija Teodosije unosi reference iz „Davidovih psalma“.

Petar Koriški nastavio je svoj asketizam. Nakon epizode sa divljim zverima biva izložen ataku besova koji su natojali da zdrobe njegovo već izmučeno telo. Kovtilaci besova kulminirali su u trenutku kada su Koriškog ostavili u potoku da se udavi. U tom delu Teodosije unosi biblijski element iz „Davidovih psalma“: „Pomozi mi, Bože, jer dođe voda do guše“.

U daljem toku molitve Koriški izgovara sledeće reči: „Neka budu postiđeni i neka iščeznu klevetnici duše moje, neka se odenu u stid i sram oni koji mi zlo ištu.“ Ova rečenica direktno upućuje na Davidov trideset i četvrti psalm u kojem on takođe kazuje da oni koji žele zlo njegovoj duši treba da budu postiđeni i posramljeni.

Zatim je uočljiva referenca iz šestog Davidovog psalma. Petar Koriški obraća se Gospodu za pomoć i milost njegovoj duši jer on ne oseća strah, naprotiv. Njegova duša zbunjena je iskušenjem koje Gospod stavlja pred nju. Gospod je čuo molitve Koriškog i učinio je da se besovi („neprijatelji“) posrame i ustuknu. Ovde je takođe uočljiv element iz šestog po redu Davidovog psalma.

Zatim je u žitije inkorporirn sto osamnaesti Davidov psalm, koji se očituje u sledećim rečima Petra Koriškog upućenih besovima: „Da dođe milost tvoja na me, Gospode, pa ću uvrediteljima svojim odgovoriti reč, jer se uzdah u reči tvoje.“ Teodosije takođe unosi element iz „Knjige Postanja“, odnosno „Prve knjige Mojsijeve“, koji se odražava u sledećim rečima Koriškog: „Ja sam prah i pepeo pred Gospodom mojim“. U „Knjizi Postanja“ ove reči su prepisane Avramu: „A Avram odgovori i reče: gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo.“

Hilandarac potom uspostavlja vezu sa prvom poslanicom apostola Pavla koju je uputio Korinćanima. Petar Koriški u svoju odbranu kazuje sledeće reči: „Telo moje, ako je istrulelo ili truli, nikakva zla mi ne čini; ako i truljenje podnese, ustaće u netruležnosti; ako je sada neugledno, ustaće u slavi; ako je sada nemoćno i palotom pocrnelo, ustaće u sjaju. Jer ovo propadljivo, reče, treba da se obuče u nepropadljivost, i mrtvo ovo da se obuče u besmtnost. Kakva je korist po vašem nagovoru zarobiti se mnogim jelima, debelo telo i zavrelu krv imati, i dušu mnogim strastima u gresima utapati? Jer telo i krv carstva božijeg ne mogu naslediti, reče božanstveni apostol“. U ovom citatu oličeni su cilj i svrha askeze. Realizuje se oponentan odnos između dvaju principa, telesnog i duhovnog, kao i svrhe telesnih i materijalnih odricanja za života. Petar Koriški upućuje na beskorisnost uživanja u prekomernosti hrane i pića, jer time nije potkrepljena duša već samo i isključivo telo. Duša tada ogrezava u porocima i grehu i ne nailazi na mogućnost večnog izbavljenja i besmrtnog uzdizanja. Prepuštena materiji, ona nije u stanju da naiđe na nepropadljivost, a samim tim ni telo ne može dosegnuti večni život i konačno izbavljenje.

Nakon ovoga u žitije je unet biblijski element iz „Jevanđelja po Mateju“. Poslednje dve rečenice upućuju na ostvarivanje ovog elemetna: „A stradanje moje i teško življenje što ih ovde nosim za sve vreme života mojega, nisu ni kao jedan dan večne muke koja vas i one što vas slušaju očekuje. Pa vi i sami to znate i govorite: Pusti ti nas na miru! Pre vremena si došao da nas mučiš!“ Petar Koriški je na kraju uspeo da, uz pomoć Gospoda izvojeva pobedu nad besovima koji su ga atakovali. Njegov stoicizam i iskrena vera u Boga dovela je besove do osećaja stida, te su napustili areal pećine.

Koriški se nakon odlaska besova posvetio molitvi i iskazivanju zahvalnosti Gospodu jer mu je podario snagu i istrajnost prilikom iskušenja kroz koje je prošao. Kroz molitvu mu kazuje da je na tren bio blizu da poklekne pred zlobom besova i da bi mu tim činom duša dospela pod okrilje Pakla. U daljem toku žitija Koriški priželjkuje skorašnji odlazak ka Bogu. Pita se kada će mu se duša vazneti na nebo. Svakim danom se hranio oskudnije i vreme provodio u molitvi trudeći se da ostatak života provede što skrušenije i pobožnije. Besovi nisu više uzurpirali njegov mir no ipak Koriški nije zaboravio njihovo atakovanje. Zahvaljivao se Svevišnjem jer nije pao u iskušenje i postao obuzet njima. Osećao je strah prema tom činu, ali mu je vera u Gospoda podarila smirenost. Na ovom mestu Teodosije Hilandarac unosi niz elemenata iz „Biblije“, prevashodno iz „Davidovih psalma“.

U sledećem citatu javlja se biblijski element iz poslanice koju je apostol Pavle uputio Timoteju: „I tako sa strahom i trepetom svoje spasenje tvoraše, opominjući se onog što apostol u smernosti reče: „Hristos dođe u svet da spase grešnike, od kojih prvi jesam ja.““ Hilandarac zatim unosi i citat iz „Prve poslanice Korinćanima“: „I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne.“ Završni element iz „Biblije“ koji uvodi sačinitelj žitija je iz „Jevanđelja po Luki“, a glasi: „Jer svaki koji se uznosi poniziće se, i koji je ponižen uzneće se“. Na ovom mestu Petar Koriški ukazuje na poželjnost ispoljavanja ljudske skrušenosti prilikom ovozemaljaskog bivstvovanja. Jer da bi duša dotakla besmrtnost i večnost na nebu telesni aspekt u ovozemaljskoj sferi mora proći određena kušanja.

„Žitije Petra Koriškog“ dobija na svojoj punoći i arhiteksturi zahvaljujući starozavetnim i novozavetnim biblijskim elementima i citatima. Prilikom njihovih unošenja u tekst, postiže se i efekat svečanog i uzvišenog tona, koji prožima čitavu strukturu žitija. Ovi elementi dobijaju na svojoj snazi zahvaljujući njihovoj savršenoj inkorporiranosti, koju je Teodosije uspostavio i uskladio u samo delo.

Određeni delovi žitija time dobijaju izuzetnu duhovnu komponentu. Preko biblijskih elemenata, koji su ovde uneti, mogu se izvući određene pouke i poruke koje delo nosi u sebi. Parafrazom ili direktnom citatnošću pojedinih delova „Biblije“ ne gubi se na originalnosti dela već se zahvaljujići njima, zapravo, postiže na snazi i ojačavanju čitave ideje i strukturalnosti žitija.

 

Autor: Milica Milošević

Foto-izvor: Wikipedia

Related posts

Leave a Comment