po podovima, ispod svodova, gde trne ruka i strune pre zadnjeg zvuka neme, gde sija sunce-sluga, samotan sred puka gde krene sinji slepac da sam za sebe nad sobom kuka, gde bura jauka udvaja mokre stene, gde put kola oko kolena, gde izokola noga bosa-gola skrene gde nema ni mene ni méne, gde mi se ispod stolova smeje ledena srča gde mokri pokrov pokriva pokorna čela gde ti nikada nisi smela, gde svaki što je od tela više nema tela, gde oči spaljuje bela svetlost večnostima se spremam da krenem…
Poezija: Posvećenje
