Poezija: Oskar za melanholiju

Jesen pod noktima i nečujni kovitlac lišćašto se kao mačka vrti oko noguvrate me u srećne parčiće polupanog detinjstva.Isečem se na smešne trenutkekoje sam oprezno birao da me plaše:visoki muškarac sa bledom maskomi kuhinjskim nožem ubio je mnogo devojakai uvek ima nastavaka i drugih ubica i vrisaka.Crna ptica dugačkog kljuna psuje kletve,okrnjeno perje seče hod i podiže pogled,pretnje su stvarne. Neka oštrina u vazduhuhirurški zaseca kožu, ne kao vetar,nema ga u kosi, ne osećam ga u kostimakao nekad i usne zategnute omčomne mogu da izuste ni jecaj, ni smeh, ni…