Bledunjava lica zarivenih kostiju, odlaze put logorskih peći. Noćna buka smiraja – u ropcu vrište im reči. Tutnjava voza, lavež vojnika i govor psa, presecaju krik vazdušnog oblaka i san kapoovog konvertizma. Spodobni trenutak ne želi da prizna, al’ duh predaka noćobdi. Sutradan, slažući grede, ugao oka zape za jamu, te u mrtvim, skeletnim licima zatiče… sebe. *Imenica „kapo“ dolazi od italijanske reči „capo“ što u prevodu na srpski jezik znači glava. Kapoi su logoraši koji imaju povlašćen status u odnosu na ostale zarobljenike, a za uzvrat pružaju neprijatelju informacije…
Poezija: Kapo
