Moja usamljenost se budi i umirekao Jerihonska ružamože da prođe bezbroj godina tišineto nije nestajanjeto se zove izdržljivost. Jerihonska ruža,koja u tmini čeka cio vjekkristalne Nebeske suzeda u njoj probudeljepotu uspavane ljepoticedo nekog novog snastrpljiva u cikličnim krugovima obnavljanja. Kao drvo četrnečiji plod godinamaiščekuje slučajne ljubavnikeda okuse kapi iz njegove nutrine,dostojanstvena u svojoj postojanosti. Samotnost koja četrni ne donosi poraznjena nepropadljivost,njena je pobjedamjenjajući boju iz zelene u žutuu stalnom vraćanju s početka na krajpretvarajući sebe u kvrgavi dardonosi duši mirno konačište. Zato Jerohinskoj ružipoklanjam Četrnine sokoveda zanavjek prekinukonačnosti nepreglednih završetaka.…
Poezija: Jerihonska ruža
