Dvadeset kvadrata jeseniIzgubljeno ispod kožeBudi me U oku mi fermentisana tišinaNa rame kasne pticeU kostima plove lađeA more nadolaziMiluje početak kraja Očima ga čuješ Dvadeset galona jeseniNa jednoj staroj fotografijiLjubi meLjubi te Pre nego oslepimPostani neboMagla sam na reciNeka svu prazninu tvojuIzmeri zemlja u meni I videćešOstaće dvadeset mrva dušeDa te čeka Dvadeset mrva bezvremenih Foto: Pinterest Autor: Mile Lisica
Poezija: Dvadeset mrva
