Dereta na 64. Sajmu knjiga u Beogradu

Iz ovogodišnje produkcije izdvajamo kapitalno delo svetske književne kritike Biographia Literaria S. T. Kolridža, koje je „centralni dokument“ engleske književne istorije i „biblija moderne kritike“, i prvo srpsko izdanje kultnog romana XX veka Duga gravitacije Tomasa Pinčona, koji je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo. Deretina književna edicija „XX vek”, sa delima koja su u svetu već kanonizovana kao klasici, ali dosad nisu bila prevođena na srpski ili nisu dobijala zasluženu pažnju književne kritike. U romanu Neutešni, Kazuo Išiguro se u snolikom lavirintu gotovo…

Izabrani tekstovi Ivo Andrića u „Dereti“

Izabrani tekstovi u knjizi „O ratu i bombardovanju“ Ive Andrića predstavljaju presek čovekovih osećanja u godinama rata: od kraćih nacrta i zapisa do priča i stihova u kojima se često mogu sresti zapažanja poput ovih: Svuda izgled pustoši i zadah paljevina ili Gluva pustoš i grobni muk i hlad. Na metafizičkom planu, ali i na materijalističkom, uočavamo potragu za smislom čovekove egzistencije. Narativ u ovoj knjizi je ponekad okrutan i težak prema životu, ali i odmeren i bolan, s nekom čudnom vedrinom intimne ispovesti ljudske duše nad ambisom sećanja i svakodnevice. U jednoj slici u kojoj…

„Zli demijurg“ Emila Siorana u „Dereti“

Emil Sioran, jedan od najznačajnijih filozofa i esejista XX veka, čuven je po svom duboko pesimističkom i fatalističkom poimanju sveta. Iako se uporno trudio da ostane izvan društvenih tokova, odbijajući većinu zahteva za intervjue, kao i brojne nagrade, retki su oni koji su tako duboko i analitično promišljali to isto društvo, čovekovu egzistenciju i duh tadašnjeg vremena. Zajedno sa svojom ženom živeo je u potpunoj izolaciji u Latinskoj četvrti u Parizu, zauzevši tako, u odnosu na svet, onu distancu koja je neophodna da bi se taj svet istinski sagledao. Mračan pogled…

Branislav Janković dobitnik nagrade „Miroslav Dereta“

Na XIV Deretin konkurs za neobjavljeni roman za Nagradu „Miroslav Dereta”, u periodu od 1. marta do 1. jula 2019, stiglo je 108 rukopisa. Na poslednjoj sednici, žiri u sastavu Zoran Bognar, Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina jednoglasno je odlučio da Nagrada „Miroslav Dereta” za 2019. godinu pripadne: Branislavu Jankoviću za roman Mačka u koferu U najužem izboru našli su se i sledeći rukopisi: Okupacija istočne kapije Miloša Sečujskog, Purpurna dekada Vladimira Kopicla, Nevreme Krste Popovskog i Pet godišnjih doba marvenog doktora Miloša Nikolina. O pobedničkom rukopisu: Roman Mačka u koferu Branislava Jankovića izraz je autorove visoke književnoteorijske samosvesti, razvijene na tragu borhesovske, a…

„Strah: Tramp u Beloj kući“ Boba Vudvarda u Dereti“

Strah je svakako najintimniji portret aktuelnog američkog predsednika, koga mnogi ujedno smatraju i najkontroverznijim. SAD i svet nikada se do sada nisu sreli s nekim iz Bele kuće ko je izazvao toliko polemika kao što je to slučaj sa Donaldom Trampom. Fokus ove knjige upravo je na žestokim raspravama oko njega i izuzetno neobičnim situacijama u kojima se donose neke od najbitnijih odluka u Ovalnoj sobi, koje bez sumnje imaju presudni uticaj na čitav svet. Čitalac će često ostati zatečen pred neverovatnim mizanscenom koji okružuje Trampov kabinet, karakterima nekih od njegovih…

„Običan momak“ Lorenca Maronea u „Dereti“

Dvanaestogodišnji Mimi, strastveni zaljubljenik u stripove, opčinjen je superherojima. U napuljskoj četvrti Vomero živi skromno sa šestočlanom porodicom i psom u malom stanu zgrade gde njegov otac radi kao portir.  Vreme provodi družeći se sa vršnjakom Sasom, lokalnim mangupom. Mimi se ugleda na komšiju Đankarla Sijanija, koji je u njegovim očima pravi superheroj: umesto betmobila, on vozi zeleni mehari, nema natprirodne moći poput Spajdermena, a protiv zla se bori – olovkom. Reč je o stvarnoj ličnosti, čuvenom novinaru čija se hrabra borba protiv organizovanog kriminala završila njegovim ubistvom 23. septembra 1985,…

„Večito vraćanje fašizma“ Roba Rimena u „Dereti“

Kada je Rob Rimen pisao svoje oglede o fašizmu (2010. godine), evropski politički prostor odavao je utisak čvrstine, s tek pokojim fašističkim ispadom. Manje od deset godina posle objavljivanja ovih tekstova politička atmosfera se u tolikoj meri promenila da se Rimenov poduhvat može smatrati proročkim. U njegovim esejima nema gledanja u kristalnu kuglu niti jurodivih izliva proročkog nadahnuća: Rimen je pisac koji pažljivo posmatra svet oko sebe i nepotkupljivo ga tumači. U prvom ogledu, „Večito vraćanje fašizma”, autor uzima Ničea za vodiča kroz evropsku prošlost i sadašnjost, ukazujući nam na…