Miroslav Radošević dobitnik nagrade „Miroslav Dereta“ za 2021. godinu

„Glasovi iz podzemlja“ je priča o ezoterijskim i istorijskim naslagama urbanog nasleđa Beograda, u kojoj bazični triler-zaplet prerasta u slojevitu i višeznačnu storiju o lјudima i sudbinama, objedinjenim večitom lјudskom volјom i želјom za moći i sujetnom potrebom da se ovlada silama koje svojom drevnošću i uticajima daleko nadilaze lјudska znanja i shvatanja. Beogradski policijski inspektor Siniša K. istražuje niz neobičnih i brutalnih ubistava počinjenih na Kalemegdanu. Poslednjeg dana 1989. trag ga odvodi do psihijatrijske bolnice, gde nailazi na pacijenta koji tvrdi da zna šta se dešava među zidinama Beogradske…

„Nemoj reći da nemamo ništa“ Madlen Tijen u „Dereti“

Nagrada Giler 2016. Governor General’s Literary Award 2016, najznačajnije kanadsko književno priznanje Uži izbor za Bukerovu nagradu 2016. U ovom romanu Madlen Tijen vešto prepliće priče, muziku i matematiku kako bi isprela porodičnu istoriju dve generacije – prve, koja je 60-ih godina prošlog veka bila žrtva Velike proleterske kulturne revolucije Mao Cedunga i masovnih čistki širom zemlje, i druge, koja se nastanila u Kanadi, daleko od nemira. U Vankuveru će Mari i njena majka ugostiti Aj-Ming, studentkinju koja je zbog prodemokratskih demonstracija na Tjenanmenu 1989. Morala da pobegne iz Kine.…

„Sve za lepotu“ Igora Marojevića u „Dereti“

Najnovija, jedinstveno strukturisana knjiga kratke proze Igora Marojevića, predstavlja intrigantni brevijar o lepoti koja se ulančava kroz težnje likova za ljubavlju, snom, svetom i stvaranjem, za unutrašnjim i spoljašnjim životom u lepom mestu (i za smrću u njemu), za umetnošću, erotikom i telom… Epohe koje knjiga Sve za lepotu pokriva prostiru se od razvoja interneta u krajnjoj savremenosti srpske tranzicije, šverca i ratova devedesetih, razvoja istočnoevropske i srpske kinematografije i pornografije, preko pokušaja Državne bezbednosti da hapsi nacionalističku emigraciju u doba Jugoslavije, do predvečerja, početka i toka Drugog svetskog rata, Španskog građanskog…

„Beskrajna zemlja“ Patrisije Engel u „Dereti“

Nakon što je impulsivno, iako možda i opravdano, naudila nekome, Taliju šalju u popravnu instituciju za adolescentkinje u šumovitim planinama Kolumbije. Međutim, ona mora što pre da pobegne odatle i vrati se kući, u Bogotu, gde je čekaju otac i avionska karta za Sjedinjene Države i neki bolji život. Ako propusti taj let, propustiće priliku da konačno ponovo vidi svoju majku i ostatak svoje porodice na severu. Kako se to dogodilo da jedna porodica živi u dve različite zemlje, u dva različita sveta, izlazi na videlo polako kao u okretanju…

„Menuet u šejtanovim papučama“ Milkice Miletić u „Dereti“

Menuet je ples koji se igra(o) bez dodirivanja plesača… Tom plesu sličan je roman Milkice Miletić, koja nas u svojoj uvodnoj napomeni, citirajući Hakslija, opominje da nas istorija ničemu nije naučila, jer karakteri i naravi čine tkanje portreta varoši… Na istorijskoj tapiseriji, barokni Čačak blista kao broš. Atmosfera večite podelјenosti plodno je tle na kojem cvetaju uhođenja i špijuniranja i nižu se tajanstvena ubistva. U varoši podelјenoj između Turske i Austrougarske, dočekuje nas galerija neobičnih likova, među kojima je i pukovnik Nojberg, odbegli mladoženja, koga sustiže njegova raskošna nevesta frau Eliza, donoseći mu…

„Suzni krokodil“ Miloša Crnjanskog u „Dereti“

Suzni krokodil, koji nesumnjivo predstavlja istinsku literarnu poslasticu, izlazio je u Srpskom književnom glasniku u svega nekoliko brojeva tokom 1931. godine, nakon čega je njegovo objavljivanje prekinuto. U ovom nedovršenom romanu o međuratnom Beogradu i Srbiji, dramatičnoj sagi o ljubavnom trouglu i društvenopolitičkim previranjima, nema velikih deskriptivnih zamaha karakterističnih za Crnjanskog. Ipak, i te kako su prisutne njegove prepoznatljive minijature u citatu, stihu, slici, zvuku i, na koncu, suzi… što ovog stvaraoca i etablira kao pisca lamenata, a ne kao pisca apoteoza… Ostvarujući i u ovom romanu neraskidivu povezanost sa svojim čitaocima, Crnjanski…

„Varoška legenda II: Đavolji tefter“ Tajane Poterjahin u „Dereti“

U smrtonosnom vrtlogu sreće, pravde i straha… Smrtno ranjen, Maksim Nestorović napušta varoš u kojoj ključaju političke netrpeljivosti, a nesposobna liberalska vlast ne može da uspostavi red. To će učiniti novi varoški učitelj, čovek s tajanstvenim namerama, Damjan Uzunski. Spretan političar i svirep mladić, obeležen mržnjom još na rođenju, pridobiće varoš koja više ne sanja Maksimov povratak. Na udaru su i liberali i radikali, Damjan neumoljivo progoni svakoga na koga mu kao na nepoštenog pokažu prstom siromašni i slabi. Imena krivaca upisuje u sveske čuvene po zlu širom Srbije. Ipak,…

„Nevidljivi čovek“ Herberta Džordža Velsa u Dereti

Prvi put objavljen 1897. godine, Nevidljivi čovek je jedan od najpoznatijih naučno-fantastičnih romana u istoriji književnosti. Ovom pseudonaučnom pričom iz ranih dana stvaralaštva, H. Dž. Vels je zauzeo mesto jednog od prvih i najboljih pisaca naučne fantastike. Godine koje je proveo kao student prirodnih nauka nadahnule su veliki broj njegovih ranih dela, uključujući i ovu krajnje neobičnu i originalnu priču. Smeštena u Engleskoj na samom početku dvadesetog veka, radnja se bavi Grifinom, naučnikom koji je otkrio način da sebe učini nevidljivim. Njegove početne, gotovo komične pustolovine uskoro će zameniti jeziva dela kojima…

„Elijevo obećanje“ Ronalda H. Balsona u Dereti

Elijevo obećanje je vešto napisan istorijski roman čija se radnja proteže kroz tri različite dekade: u Poljskoj za vreme nacističke okupacije, u Američkoj zoni u posleratnoj Nemačkoj i u Sjedinjenim Državama za vreme rata u Vijetnamu. Ronald H. Balson istražuje uticaj rata na ljudske živote, probleme preživelih i neprolaznu snagu porodični veza. Godina 1939: Eli Rozen sa suprugom Ester i sinom živi u poljskom gradu Lublinu, gde njegova porodica poseduje ciglanu. Nacisti Eliju oduzimaju ciglanu, a njen novi vlasnik postaje neprincipijelni kolaboracionista Maksimilijan Poleski. Poleski je obećao porodici Rozen bezbednost ukoliko…

„Oslikani veo“ Vilijama Somerseta Moma u Dereti

Ne diži oslikani veo koji oni što žive zovu Životom. – Persi Biš Šeli Lepa ali lakomislena Kiti, mlada devojka iz londonskih mondenskih krugova, odlazi dvadesetih godina prošlog veka u Hongkong, udavši se prethodno za Voltera Fejna, čoveka koga zapravo nije volela, pod pritiskom svoje ambiciozne majke i iz straha da joj vreme prolazi, a lepota bledi. Kada njen muž, bakteriolog, otkrije da mu je neverna, zatraži od nje da pođe s njim u kinesko žarište epidemije kolere. Daleko od prijatelja i porodice, kao i od malog hongkoškog uticajnog kruga…

Dodela XV književne Nagrade za neobjavljeni roman „Miroslav Dereta“

Izdavačka kuća Dereta u saradnji sa opštinom Čukarica, organizuje dodelu XV književne Nagrade za neobjavljeni roman „Miroslav Dereta”, 18. februara u 18 časova, u „Galeriji 73”. Nagradu će predstaviti Srđan Kolarić, predsednik GO Čukarica, a o knjizi će govoriti članovi žirija Zoran Bognar, Jasmina Ahmetagić i Petar Arbutina. Laureat za 2020. godinu je Murat Baltić s romanom Sazvježđe pet kuća. Izvor: Dereta