„Istok – Zapad“ Momo Kapora u Dereti

Istok – Zapad pripada krugu dela posvećenih Beogradu i njegovim stanovnicima, između dva velika antagonistička sveta. To je svojevrstan vodič, koji u nizu kratkih odlomaka, uvodi čitaoca u beogradske tajne, baveći se „sitnicama koje život znače“. „U našoj kući mešaju se Istok i Zapad. Kuća je, naime, postavljena baš tako, na samoj raskrsnici. Kad s vremena na vreme prevlada Zapad u nama, procveta privatna trgovina, u izlozima svega i svačega, osile se novopečeni bogataši i tada se budi Istok, zabrinut za put u socijalizam. Tada naš Istok počne da razrezuje poreze, uvodi mere,…

Roman o kultnoj strip-heroini Modesti Blejz u „Dereti“

Pred vama se nalazi prvi od jedanaest romana zasnovanih na stripu o kultnoj heroini šezdesetih godina dvadesetog veka. Posle Drugog svetskog rata devojčica beži iz zarobljeničkog logora u Grčkoj, a potom luta Mediteranom i Arabijom sa starcem koji joj je postao učitelj i dao joj ime Modesti Blejz. Nakon smrti učitelja Modesti preuzima kontrolu nad kriminalnom bandom u Tangeru pod imenom „Mreža” i proširuje je na ceo svet, a takođe upoznaje i Vilija Garvina, koji postaje njen najodaniji prijatelj. Kada ser Džerald Tarant, visoki funkcioner britanske obaveštajne službe, odlučuje da…

„Derata“ objavila roman Maksa Portera „Tuga je pernato stvorenje“

Dvojica dečaka ophrvana su tugom nakon smrti majke. Otac ‒ osobenjak, sanjar, poštovalac Teda Hjuza ‒ nakon smrti supruge suočava se s gotovo postapokaliptičnim scenarijom, koji uključuje očaj, komšije „pune razumevanja” i hrpu unaokolo razbacanih stvari. Međutim, na vrata porodičnog stana jedne noći zakucaće tajanstveni posetilac: „prijatelj, izgovor, deus ex machina, šala, simptom, izmišljotina, utvara, potpora, igračka, prikaza, smicalica, psihoanalitičar i dadilja”– Vrana, glavom i perom. Neobični cimer odlučan je da ostane uz porodicu i pomogne im da prebrode bol zbog gubitka, ali isključivo na način koji on smatra prikladnim. „Metod…

Čomski i Fuko „O ljudskoj prirodi: pravda protiv moći“ u Dereti

Centralno pitanje – da li je urođena ljudska priroda nezavisna od spoljnih uticaja i iskustava – otvoriće niz drugih potpitanja o jeziku, teoriji znanja, biheviorizmu, istoriji, odnosima moći i pravednosti, što ovu raspravu čini aktuelnom i dan-danas. Razmatrajući ideale i praksu zapadne kulture i politike, dva velika mislioca dvadesetog veka izneće osnovne argumente svojih teorija, koje se veoma razlikuju, te i ne čudi što u drugoj polovini rasprave, kada se razgovor eksplicitno usmerio na politiku, moć, nepravdu i pravdu, vidimo fundamentalna razilaženja u njihovim pristupima.   Izvor: Izdavačka kuća „Dereta“…