„Izdaja Rite Hejvort“ Manuela Puiga u „Dereti“

Izdaja Rite Hejvort (1968), Puigov prvi roman, predstavlja svojevrstan autobiografski osvrt na njegovo detinjstvo. Glavni junak je petnaestogodišnji Toto iz provincijskog gradića gde se ne dešava baš mnogo toga zanimljivog. Dečak svoju dosadu prekraćuje maštajući o životima zvezda iz holivudskih filmova, koje pasionirano gleda sa svojom majkom u bioskopu, i njihove sudbine često prepliće sa sudbinom lokalaca čije tajne veoma dobro poznaje. Tako se pred čitaocem formira jedinstveni hibridni svet fikcionalnih filmskih junaka, slavnih holivudskih ličnosti i stvarnih ljudi iz Totovog okruženja.  Neobična struktura ovog romana podrazumeva sveže i uzbudljive narativne…

„Intelektualni šarlatani“ Alana Sokala i Žana Brikmona u „Dereti“

Godine 1996, u popularnom naučnom časopisu Soušel tekst, eminentni fizičar i univerzitetski profesor Alan Sokal objavio je pompezan i poprilično besmislen tekst pod nazivom „Prevazilaženje granica: ka transformativnoj hermeneutici kvantne gravitacije”. Uskoro će širom sveta taj događaj postati poznat kao „Sokalova podvala”. Koristeći rogobatnu i nerazumljivu naučnu terminologiju postmodernističkih teoretičara (Lakana, Kristeve, Irigareove, Bodrijara itd.), namera mu je bila da testira standarde objavljivanja stručnih članaka i proveri da li su zaista toliko strogi. Kada je na dan objavljivanja sam autor priznao da je rad zapravo šarlatanski, da namerno koketira sa ideološkim…

XIV Deretin konkurs za neobjavljeni roman

XIV Deretin konkurs za neobjavljeni roman Nagrada „Miroslav Deretaˮ Izdavačka kuća Dereta raspisala je XIV po redu konkurs za dodelu književne nagrade „Miroslav Deretaˮ za najbolji neobjavljeni roman. Konkurs je otvoren do 1. jula 2019. Odštampane rukopise (u jednom primerku), potpisane punim imenom i prezimenom sa kontakt generalijama, slati na adresu: Izdavačka kuća Dereta Vladimira Rolovića 94a 11030 Beograd sa naznakom: konkurs za nagradu „Miroslav Deretaˮ Žiri, koji će raditi u sastavu: Zoran Bognar, Jasmina Ahmetagić i Petar V. Arbutina, doneće odluku o pobedniku konkursa sredinom septembra. Nagrada, koja se…

„Putopisi II“ Stanislava Krakova u „Dereti“

Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća. Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu,…

„Ljubavne priče“ Hermana Hesea u „Dereti“

Svi odgovori svode se na isto: život ima smisao jedino kroz ljubav… Ljubav je opsesivno osećanje koje je presudno uticalo na čitavo delo kultnog pisca, nobelovca i autora velikih romana svetske književnosti: Igra đinđuvama, Sidarta i Stepski vuk. U ovoj knjizi, antologijskom i najobimnijem izboru ljubavnih priča Hermana Hesea, otkrivamo sasvim novo lice pisca koji je prikazao mnoge mračne ali i svetle strane ljudskih emocija. Ove priče su upravo posledica takvog putovanja do ljubavi i natrag, koje vodi kroz samo središte duše. *  *  * … što više volimo i…

„Sabrane priče II“ V. Nabokova u „Dereti“

I ako kritika nije sasvim zapala u buncanje, a književnost nije postala sluškinja ideologije – nego je još uvek san i bekstvo, igra duha i igra fantazije, čin kulture par excellence – to dobrim delom treba da zahvalimo majstoru-čarobnjaku Vladimiru Nabokovu. Danilo Kiš Činjenica da sabrane priče Vladimira Nabokova dosad nisu izdate na našem jeziku ne govori baš ništa o njima, već isključivo kazuje nešto o nama. Mnoge nikada nisu ni bile prevedene na srpski. Neverovatna slava Lolite (koja je autoru obezbedila egzistenciju i mogućnost da se posveti isključivo pisanju) i Blede Vatre (romana koji neki kritičari…

„Krštenje Klio“ Nikole Giljena u „Dereti“

Mera istorije nije samo njeno mesto u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti jednog naroda, ili čovečanstva u celosti. Njena mera zapravo je njeno mesto u večnosti, iako su pojmovi večnosti i istorije na izvestan način suprotstavljeni. U tom smislu ova knjiga je i priča o istoriji kao procesu usmerenom ka večnosti i priča o večnosti kao etalonu istorije. Knjiga Krštenje Klio Nikole Giljena precizno nam objašnjava šta je istorija kao proces a šta kao nauka, i donosi nam odgovor na pitanje koji je najpravilniji pogled na istoriju kao proces i kao nauku. Ova…