„Sve za lepotu“ Igora Marojevića u „Dereti“

Najnovija, jedinstveno strukturisana knjiga kratke proze Igora Marojevića, predstavlja intrigantni brevijar o lepoti koja se ulančava kroz težnje likova za ljubavlju, snom, svetom i stvaranjem, za unutrašnjim i spoljašnjim životom u lepom mestu (i za smrću u njemu), za umetnošću, erotikom i telom… Epohe koje knjiga Sve za lepotu pokriva prostiru se od razvoja interneta u krajnjoj savremenosti srpske tranzicije, šverca i ratova devedesetih, razvoja istočnoevropske i srpske kinematografije i pornografije, preko pokušaja Državne bezbednosti da hapsi nacionalističku emigraciju u doba Jugoslavije, do predvečerja, početka i toka Drugog svetskog rata, Španskog građanskog…

„Beskrajna zemlja“ Patrisije Engel u „Dereti“

Nakon što je impulsivno, iako možda i opravdano, naudila nekome, Taliju šalju u popravnu instituciju za adolescentkinje u šumovitim planinama Kolumbije. Međutim, ona mora što pre da pobegne odatle i vrati se kući, u Bogotu, gde je čekaju otac i avionska karta za Sjedinjene Države i neki bolji život. Ako propusti taj let, propustiće priliku da konačno ponovo vidi svoju majku i ostatak svoje porodice na severu. Kako se to dogodilo da jedna porodica živi u dve različite zemlje, u dva različita sveta, izlazi na videlo polako kao u okretanju…

„Menuet u šejtanovim papučama“ Milkice Miletić u „Dereti“

Menuet je ples koji se igra(o) bez dodirivanja plesača… Tom plesu sličan je roman Milkice Miletić, koja nas u svojoj uvodnoj napomeni, citirajući Hakslija, opominje da nas istorija ničemu nije naučila, jer karakteri i naravi čine tkanje portreta varoši… Na istorijskoj tapiseriji, barokni Čačak blista kao broš. Atmosfera večite podelјenosti plodno je tle na kojem cvetaju uhođenja i špijuniranja i nižu se tajanstvena ubistva. U varoši podelјenoj između Turske i Austrougarske, dočekuje nas galerija neobičnih likova, među kojima je i pukovnik Nojberg, odbegli mladoženja, koga sustiže njegova raskošna nevesta frau Eliza, donoseći mu…

„Suzni krokodil“ Miloša Crnjanskog u „Dereti“

Suzni krokodil, koji nesumnjivo predstavlja istinsku literarnu poslasticu, izlazio je u Srpskom književnom glasniku u svega nekoliko brojeva tokom 1931. godine, nakon čega je njegovo objavljivanje prekinuto. U ovom nedovršenom romanu o međuratnom Beogradu i Srbiji, dramatičnoj sagi o ljubavnom trouglu i društvenopolitičkim previranjima, nema velikih deskriptivnih zamaha karakterističnih za Crnjanskog. Ipak, i te kako su prisutne njegove prepoznatljive minijature u citatu, stihu, slici, zvuku i, na koncu, suzi… što ovog stvaraoca i etablira kao pisca lamenata, a ne kao pisca apoteoza… Ostvarujući i u ovom romanu neraskidivu povezanost sa svojim čitaocima, Crnjanski…