Moje sestre i ja
Imamo jednu želju pre no što smrt nas sustigne zla,
Učiniće ti se čudna,
K`o da smo sišle sa uma;
Molim te, ne pitaj koja nas goni sila,
Pod zaklonom od plavetnila,
Mi smo pod vlašću te čudne opsesije,
Rešenje u tvojim se rukama krije.
Čaj u Sahari sa tobom.
Taj mladić svoju reč dade
Da će da ispuni njihove nade,
I plesale su da zadovolje njega
Sa radošću koja se meriti ne da;
Na istom mestu, ispod peščane dine,
Sačekaće ga svake godine;
Pod zaklonom od plavetnila,
Pustinjom nosiće ga njegova krila.
Čaj u Sahari sa tobom.
Nebesa se pomračiše,
Hoće li doći ikad više?
Na dinu visoku one se penju,
Mesecu mole se u magnovenju;
Al` on se nikad vratiti neće
I zato sestre sagoreće,
U horizont su uprte njihove oči
Dok pesak im se u šolje toči.
Čaj u Sahari sa tobom.
Autor: Damir Malešev
