VEŠERAJ
Kiša lije niz obraze i fasade
spiraju se
ustajale fleke srdžbe malodušnost
nakupljena buđ taštine čamotinja
prljavština lakomosti
grad i ljude bar na kratko osvježilo
ne zaudara na trulež
TITANIK
Držim se za tvoje grudi ko za deblo
na pučini
prestrašena da nas nešto ne povuče
u vrtloge
da li da ti kažem hvala što još nisi posustao pod težinom
il’ prepustim
talasima tvoga dlana da me njišu
jer je odveć u kalupu tvog pazuha
moje kopno
NATALNA KARTA
U jesen mog rođenja nebo je kišom
pritislo zemlju
nije izdržala potop
višak vode i dan-danas nadolazi s pljuskovima i otiče potocima
niz obraze
u pamučna polja jastuka
Foto: Pinterest
Autorka: Željka Milinčić