Ana Miloš – zanimanje ili „savršen književni zločin“

U dugoj istoriji ljudskog postojanja, kaleidoskop profesija se neprestano menjao, odražavajući dinamičnu prirodu našeg društva. Od davnina do moderne ere, broj i oblik poslova i zanimanja prošao je fascinantnu metamorfozu, pod uticajem bezbroj faktora kao što su kulturne promene, tehnološki napredak i ekonomski trendovi. Ulazeći u zamršenu istoriju profesija, otkrivamo zadivljujući narativ koji odražava prilagodljivost i otpornost ljudskih napora da rade i stvaraju ili da se makar upuste u borbu za samoodržanjem.

Čuli ste svakako za zanimanja poput lekara, pravnika, trgovca, medicinske sestre, IT stručnjaka… No da li ste ikada čuli za zanimanje „Ana Miloš”? Dobro ste čuli. Ana Miloš. Jednostavno i lako pamtljivo ime postalo je zanimanje. Ako se pitate kako, u tom slučaju morate da pročitate istoimenu knjigu „Po zanimanju Ana Miloš” autora Miloša K. Ilića, pisca koji je počinio „savršen književni zločin” i svojom ispovešću šokirao i uzdrmao srpsku književnu scenu.

Novembra 2023, na sajtu popularnog srpskog magazina Bookvar (koji uređuje Milan Aranđelović), pojavila se vest koja je sve bacila u rebus. Naslov tog teksta je glasio „Ko je Ana Miloš? Da li je ovo najveća prevara u srpskoj književnosti?” Sam naslov privukao je veliku pažnju. Na društvenim mrežama je ova vest takođe odjeknula kao bomba, naročito na platformi X gde su počeli da se kao po običaju i u nekadašnjem tviteraškom maniru ređaju razni komentari. Mnogi su se pitali o čemu se radi. Bilo je jasno da je za vest čuo veliki broj ljudi, ali je mali broj njih prokomentariso bilo šta. Da li je ovo još jedna novinarska podvala ili marketinški trik? Bila su samo neka od pitanja čitalaca. Međutim, već sledećeg dana bilo je jasno da je stvar ozbiljna jer su je preneli svi vodeći srpski mediji.

Kako bismo objasnili zašto je Ana Miloš postala zanimanje, prvo treba da objasnimo ko je Ana Miloš. Ni to nije baš lako. Zašto? Zato što je tvorac ovog „zanimanja” vešto i mudro osmislio svaki svoj potez. Ipak, pokušaćemo da se uspustimo u ovu triler-avanturu i na momente teatar apsurda u stilu Ežena Joneska.

Ana Miloš je do novembra 2023. bila mlada srpska književnica, veliko otkrovenje srpske književne scene, autorka nekoliko knjiga i dobitnica nekoliko značajnih srpskih književnih nagrada. I sve bi ovo bilo sasvim normalno da Ana Miloš postoji. Međutim, Ana Miloš je žena koje nema, poput Andrićeve Jelene. Ona je zapravo kreacija nastala u talentovanom i inteligentnom umu njenog tvorca, mladog srpskog književnika i dramaturga Miloša K. Ilića. (koji možda preraste u Jozefa K. našeg doba).

Moramo ovde nakratko da se osvrnemo i na to ko je verno dočarao lik Ane Miloš i ko se u javnosti predstavljao kao Ilićeva književna heroina. Radi se o Mariji Milosavljević, devojci (i piščevoj prijateljici) iz Beograda koja radi u oblasti menadžmenta i produkcije pozorišta, radija i kulture. Apsurda radi, to je ista ona kultura koju je ona svojom lažnom, i vrlo uverljivom pojavom uspela da uzdrma do temelja.

Miloš K. o tome zašto baš Ana Miloš (odlomak iz knjige):

Pisci su oduvek pisali pod pseudonimom i to takođe ništa nije čudno, no glavni lik ove priče i tvorac Ane Miloš se nije zaustavio samo na pseudonimu. On je otišao nekoliko koraka dalje. Kurioziteta radi, u digitalno doba kada je vrlo lako mogao da napravi avatara ili neku vrstu virtuelnog književnika, on je odlučio da baš u osvitu transhumanizma, pokuša da izvede možda i poslednjih pokušaj da nehumanom svetu skrene pažnju na svu njegovu apsurdnost.

I tada nastaje, kako sam kaže njegov performans zvani Ana Miloš. Osmišljava plan da napravi književnu zvezdu. Počinje da piše njene knjige, polako je priprema za ulazak u surovi svet srpske književnosti gde joj, mnogi bi se mizogeni pisci, (a ima ih puno) složili nije ni mesto. I tada pribegava jednom vrlo neuobičajenom, ali hrabrom potezu. Poziva svoju prijateljicu koja se bavi glumom da na sebe preuzme taj teški teret, da postane Ana Miloš. Lažna Ana, lažna književnica, i da lažnom svetu pokaže i prikaže svu njegovu taštinu i mimikriju. Iako na prvi pogled sve deluje pomalo konfuzno, naš Miloš K. zapravo kreće u realizaciju svog dobro osmišljenog plana koji je trajao punih pet godina. Zapravo plana koji je trajao sve do pojave njegove knjige pod naslovom „Po zanimanju: Ana Miloš”.

Miloš K. Ilić i Marija Milosavljević koja se predstavljala kao Ana Miloš (privatna arhiva)

To je ujedno i trenutak kada je Ana Miloš umrla. Ta velika zvezda srpske književne scene, kojoj su se divili mnogi, u trenu se ugasila. Pokoj joj duši. A da li je sa Anom Miloš umrlo još nešto? Vera u ljude? Zdrav razum? Hipokrizija lažne književne elite? Sve njih, Ana je gumicom izbrisala samo jednim potezom. Zapravo to je uradio Miloš, njen tvorac, čovek koji je povlačio nevidljive konce svoje dobro iskreirane književne marionete.

Ovako nešto srpska književna scena ne pamti, u tome su se svi složili. Ipak, reakcije mnogih su bile da je u pitanju samo običan marketinški trik. No ako se cela priča sagleda sa više strana, dolazi se do brojnih zaključaka, ali i pitanja.

Kako je jedna anonimna devojka pre svega imala hrabrosti da se upusti u ovako opasnu avanturu? Zar se nije plašila da će biti otkrivena? Kako je uspela da ubedi nekoliko uglednih izdavača, brojne medije, članove žirija, voditelje raznih podkasta u kojima je gostovala predstavljajući se kao književnica Ana Miloš, i na kraju, kako to do sada niko nije primetio. Odgovor na neka od ovih pitanja leži u činjenici da je devojka po imenu Marija koja je preuzela identitet Miloševe književne kreacije A.M. zapravo osoba koja pripada svetu pozorišta (ali onom iza scene) i koja je svoju ulogu odlično pripremila i još uspešnije odigrala. Međutim, kako objasniti reakciju okoline. Kako je moguće da niko u tom lancu nije ništa posumnjao? Da li je naš Miloš K. imao još neke saučesnike koji su sve ove godine mudro ćutali. To ostaje misterija. A šta je dobra književna priča bez misterije, ništa! Nema tu čar.

Dizajn: Ana Stjelja

Miloš K. je svoj dramaturški deo odlično odradio. Napisao je svoju dramu, izabrao glumicu i pet godina posmatrao reakcije publike. Donekle možemo da mu pozavidimo. Samo da smo imali hrabrosti. Ali nismo. Tu je razlika između nas i njega. On je svoju Anu Miloš pretočio u zanimanje, dok smo mi slepo i besciljno (pomalo i kukavički) tumarali po mračnim hodnicima srpske književne scene.

Ta ista srpska književna scena vrlo sramežljivo je reagovala na pojavu knjige Miloša K. O književnoj prevari decenije koju su mediji pompezno najavili nije bilo reči među piscima, urednicima i delatnicima iz kulture. Zašto? Da li iz straha, nemoći ili potpune nezainteresovanosti? Tu i tamo se neko osmeli da progovori koju reč ili prenese vest o ovom književnom skandalu koji srpska književna scena ne pamti, no sve ostaje tiho i gotovo nevidljivo.

A šta je Miloš K. očekivao od svog književnog eksperimenta?

Iako je Miloševa biografija (pod svojim imenom objavio je nekoliko knjiga) mnogo bogatija od biografije njegove ženske književne kreacije, on je čini se ostao na margini srpske književnosti, dok je njegova kreacija Ana Miloš, apsurda radi postigla mnogo veći uspeh. Da stvar bude apsurdnija Ana Miloš ima i svoju stranicu na Vikipediji (koja je nakon otkrivenog književnog presedana preimenovana u stranicu Miloš K. Ilić) i Instagram nalog sa kog je komunicirala sa svojim vernim čitaocima. Ana Miloš je zapravo poslednja književna reinkarnacija Miloša K. Ilića, pre toga ovaj autor se predstavljao i kao Kosta Carić, Ivan Drnčula, Vladan Olgin…Posmatrano sa psihološkog aspekta, stvaranje alter ega ili izmišljenih likova zarad predstavljanja u stvarnom životu može se povezati sa različitim psihološkim faktorima. Ta potreba da budete neko drugi može proizaći iz želje za bekstvom, ili način da se nosite sa problemima identiteta ili pak sredstvo za izražavanje aspekata nečije ličnosti koji se osećaju potisnutim. Ovo ponašanje takođe može biti oblik samootkrivanja ili način da se krećete u društvenim situacijama sa percepcijom sigurnosti. Razumevanje specifičnih motivacija zahtevalo bi dublje istraživanje lične istorije i iskustava pojedinca. O tome ovde nije reč, mada je kao psihološki fenomen takođe veoma zanimljiv za istraživanje.

Knjige koje je Miloš K. Ilić objavio pod svojim imenom

I kako to objasniti. Dok se autor potpisivao svojim imenom, kao muški autor nije bio prihvaćen u književnoj javnosti i vajnim umetničkim krugovima. S druge strane, kada je udahnuo život Ani Miloš, nesebično joj predajući sva svoja pisanija, postao je prihvaćen, slavljen i popularan. Jednostavno, nekoga ljudi prihvate i zavole, a drugog zamrze i nikada ne prihvate. A pretežno muška populacija koja vlada srpskom književnom scenom najbolje i najrađe prihvata mlade autorke. To je još jedan od aspekata na koji nam ukazuje Miloš K. Njegova Ana, učinila se izdavačima, medijima i članovima nekoliko žirija koji su joj zvanično dodelili nagrade, sasvim prihvatljiva. Iz kog razloga, to nikada nećemo saznati. Neki ljudi naprosto imaju takvu karmu, privlače zavist i ljubomoru, dok drugi privlače sažaljenje ili prihvatanje iz samo njima znanih razloga.

Knjige koje je objavila Ana Miloš i antologije u kojima je zastupljena

Još jedna potencijalna tema koja se nameće kroz ovaj slučaj Miloša K. jeste pitanje tzv. ghostwriting-a. U Srbiji je ta vrsta književne crne berze nedovoljno istražena. Ne postoji tačan podatak koliko ljudi zapravo piše u ime manje ili više poznatih pisaca. Zasigurno je da tako nešto postoji i u Srbiji jer postoji u celom svetu. Miloš K. je bio ghostwriter  Ane Miloš. I time je sve rekao, mada možda nije rekao baš sve, ali je rekao dovoljno.

O pravnim konsekvencama ovog čina ovde neće biti reči jer to nije tema, time će baviti (ukoliko budu smatrali da treba) oni organi kojima je to posao. Ovde je tema sam fenomen – Ana Miloš kao slika jednog vremena, jednog društva ili jednog njegovog dela, u ovom slučaju je to srpska književna scena.

 

Na pitanje da li mu je objavljivanjem knjige „Po zanimanju: Ana Miloš”, uslovno rečeno, pao kamen sa srca, imajući u vidu da je godinama živeo i stvarao u svojevrsnoj opseni, te kako su se menjala njegova osećanja tokom trajanja ovog književnog eksperimenta, autor je u intervjuu za Kulturne novine rekao:

 

Bilo mi je drago što je ceo projekat došao do kraja, i to manje-više kako sam želeo. Osetio sam potrebu da napišem knjigu „Po zanimanju: Ana Miloš” i to je značilo da se tu igra završava. Naravno, strašno mi je žao što mi nije pošlo za rukom još dve-tri stvari koje sam planirao. Međutim, u celoj igri, eksperimentu, književnoj subverziji ili kako već da nazovem sve to što se dešavalo; dakle, u celom projektu nisam bio sam. Morao sam da mislim i na Mariju, koja se predstavljala kao Ana Miloš. I njoj je bilo sve napornije i dosadnije da to radi. Ušli smo preduboko u „scenu” i njeno prisustvo je postalo mandatorno u mnogo situacija u kojima ona nije htela da ima udela. Osećanja su bila razna, ali uglavnom sam bivao ushićen. Ponekad sam zapadao u mračnija raspoloženja, jer sam se konstantno sučeljavao sa ispraznošću celog tog sveta. I koliko god da sam ga sve vreme podrivao iznutra, ipak me je pogađala ogromna šupljina od koje je sačinjen.

 

Osim brojnih pitanja koje je ovim svojim postupkom pokrenuo, Miloš K. je skrenuo pažnju i na pitanje položaja žena u književnosti. Da li se uspeh Ane Miloš krije u činjenici da su izdavači koji su čitali njene rukopise prepoznali muško pero ili obratno, da li je piščeva prijateljica dobro odglumila savremenu srpsku književnicu koja je po uzusima muškog sveta književnosti, pitanja su na koje može naširoko i nadugačko da se piše i priča. I da se vode diskusije. Mada takve diskusije uglavnom ne vode ničemu.

 

Do pojave neke nove Ane Miloš, dok ne zasija neka nova lažna književnica (ili možda književnik), ostaje nam da čitamo knjigu (e) Miloša K. Ilića i da posmatramo u kom smeru će ići njegova književna karijera, sad kada se lišio tereta velike laži koju je nosio kao svoj krst. Zasigurno ni to nije bilo lako.

Onima koji su naseli na ovu prevaru, možda će Ana Miloš nedostajati. Ipak su polagali velike nade u nju i njenu karijeru. Ko je dobitnik, a ko gubitnik, pokazaće vreme. Ipak, slučaj Ane Miloš je dokaz da nema savršenog zločina!

 

Produkciju ove priče podržala je Tomson fondacija, kao deo projekta Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs). Priča je kreirana uz finansijsku podršku Evropske unije. Njen sadržaj je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije. 

Autorka: Ana Stjelja

Related posts