Van vremena prebegli,
jezdim stranputicom,
jer ostavljam te prečicom.
Bili smo – prasak, zvezda i ja.
Sledi me ničice,
da moja me malenkost mimoiđe.
Osedi uz kukavice,
da stigne me ono najgrđe.
I da se sretnemo,
u meni jed i glad
zato uzaludne lepote
zauvek bećariš sam.
U plavetima visuljak
čim naš usnije kolosek,
zasija se kvarc.
Bili smo – za vek.
Foto: Pinterest
Autorka: Sofija Shalabieh
