Van vremena prebegli,jezdim stranputicom,jer ostavljam te prečicom.Bili smo – prasak, zvezda i ja. Sledi me ničice,da moja me malenkost mimoiđe.Osedi uz kukavice,da stigne me ono najgrđe. I da se sretnemo,u meni jed i gladzato uzaludne lepotezauvek bećariš sam. U plavetima visuljakčim naš usnije kolosek,zasija se kvarc.Bili smo – za vek. Foto: Pinterest Autorka: Sofija Shalabieh
Poezija: Za vek
