Da li u modernom dobu ima ljubavi?
Čini se da su kriterijumi po pitanju izbora partnera ili preniski ili previsoki. Tako danas imamo ljudi koji lako nalaze i menjaju partnere i one koji su naizgled uvek sami.
Pokušaćemo da analiziramo zašto je to tako kroz par uobičajenih kategorija ljudi „u prometu“ i analizu nekih društvenih pojava.
Ako pitate ljude oko sebe kakvog partnera traže, verovatno će reći „normalnog“ .
Verujem da svi ljudi smatraju izostanak vidljive nenormalnosti, koja je vrste neprihvatljive za njih, prvim i najvažnijim uslovom, ali su česti i oni kojima je to jedini uslov, dovoljan za brak. Neki će reći da je davanje prednosti ispunjenju ovog motiva ,u odnosu na emocije vrlo racionalno, jer ako želite vezu koja će da traje i funkcioniše, naročito ako želite decu, bitna je stabilnost, a ne neki iracionalan osećaj koji je produkt naših potencijalno infantilnih potreba. Svi se međutim slažu da je ta „normalnost“ jako retka. Da li smo stvarno toliko oštećeni i zašto? Da li je normalnost stvarno tako retka? Šta ta normalnost zapravo predstavlja?
Druga grupa traži uživanje, te spisku najznačajnijih kriterijuma dodaje i seksualnu kompatibilnost i tvrdi da tek nakon što otkriju da li su sa partnerom seksualno kompatibilni, mogu da odluče da li žele nešto više. Da li među njima možda ima i onih koji u seksualnom odnosu traže konekciju koja se inače stiče kroz neseksualne razmene?
Treću grupu čine „forever Alone“ ljudi koji se kunu da ne traže puno, ali opet nikako ne nalaze ono što traže. Što duže ne nalaze, manje su privlačni. Što su manje privlačni, teže nalaze. Tom začaranom krugu se često pridruže i nesigurnost i depresija koje još više otežaju osobi pronalazak partnera, ali i celokupan život. Da li je češće problem u njima ili u okruženju? Da li je problem manjak socijalnih veština, manjak vere u sebe, previsoki kriterijumi, manjak prilika ili kombinacija razloga?
Skup život, siromaštvo, velika konkurencija na tržištu rada
Dok u nekim zemljama samostalnost i samodovoljnost udaljavaju ljude, kod nas je situacija uglavnom suprotna, to radi siromaštvo čineći ljude samima među ljudima.
Teže je obezbediti pristojan život ako si sam/biti samohrani roditelj, te ljudi traže partnere sa kojima bi sebi olakšali udruživanjem sredstava, a manje mare za osećanja.
Takođe siromašni ljudi, nažalost, uživaju manje poštovanja, te su manje privlačni potencijalnim partnerima.
Veliki problem je i to što iako radimo za minimalac, težimo stilu zivota Kim Kardašian (što je logicno, žena lepo živi, ali je neostvarivo).
Potrošačke vrednosti i tranzicija
Da li su vrednosti društvenog uspeha i potenciranje važnosti formalnog ostvarenja istog uzrok?
Društveni uspeh se oduvek merio kroz procenu ispunjenosti forme, uklapanja u kalup, jer je forma ono što se vidi od spolja, što pokazuje spremnost čovjeka da se povinuje lažnom. U modernom dobu, vidljivo se naročito favorizuje jer je većina stvari koje se mogu kupiti takvo.
Da li je ostvarenje tražene forme preduslov za poštovanje, te ako to ne ostvarimo nema ni poštovanja, a nama je ono bitno jer time vrednujemo sebe ili procenjujemo da ćemo lakše doći do ostvarenja ličnih ciljeva uz njega (poslovnog uspeha, uspeha u ljubavi…)?
Recimo da nam poštovanje jeste bitno.
Šta se dešava kada ostvarenje tražene forme ne zahteva postojanje visoke verovatnoće da će sadržina, ono što forma pokazuje, biti ispunjena? Sadržina se može podudarati sa našim ličim ciljevima, ali i ne mora. Šta ako se ne podudara ili je čak protivna njima, a mi verujemo da nam je za ostvarenje tih ličnih ciljeva neophodno njeno prividno, formalno ostvarenje?
Lični ciljevi u svetu forme mogu biti teško ostvarivi iz mnogih razloga. Neki od njih su nezainteresovanost nama bliskih ljudi za njih (na primer, jer ne žele da se trude da stvarno uspeju kad je dovoljno da prikažu ljudima kao da jesu, da bi ih drugi ljudi poštovali, što će im pomoći da lažu sebe…), jaz između vrednosti društvenog uspeha i naših svesnih/nesvesnih vrednosti (hoćemo oba ali oba ne idu zajedno, vaspitani smo u duhu istočnih vrednosti, a jurimo zapadnu formu, jurimo zrelu ljubav a nezreli smo, jurimo nezrelo ljubav, a nećemo da prihvatimo deo njene nezrelosti koji povređuje nas…).
Tranzicija vrednosti se ne mora odnositi samo na sukob ličnih i društvenih zahteva već i na kontradiktornost i manjak jasnoće društvenih zahteva.
Ne moramo biti nevini ili ne smemo? Ne moramo biti u vezi, ali moramo imati takvih iskustava? Kao i u svim periodima i u ovom samo prividno živimo i propagiramo slobodu dok zapravo samo dodajemo spisku stvari koje moramo da bismo bili „normalni“ .
Očigledno je da moramo izabrati šta nam je bitnije ili naći za nas savršeni balans između ostvarenja ličnog i društvenog uspeha.
Ovaj činilac je naročito značajan u pubertetu kad se stiču osnovi vere u adekvatnost romantično seksualnog dela svoje ličnosti.
Tinejdžerima je po pravilu bitno poštovanje vršnjaka. Poštovanje se stiče od prvog posrednog/neposrednog kontakta sa vršnjacima, pa se zadržava/menja/gubi i ostvarivanjem zahteva društva. Tinejdžeri koji od ranije nemaju poštovanje će ga teže steći jer se prvi utisak teško menja, ali i zbog toga što će im teže biti da ostvare nove zahteve. Još neke, u tom smislu, ugrožene grupe tinejdžera su oni tinejdžeri čiji je stepen zrelosti neusklađen sa zreloscu vršnjačke grupe kojoj pripadaju, kao i oni koji, iz tih ili bilo kojih drugih razloga, imaju visoke kriterijume.
U prevodu, ako ne želiš da se praviš da su tvoje komšije opsednute LOL-om ekstra frajeri i da nekom od njih želis pokloniti tako značajno životno iskustvo kao što je prva ljubav bićeš, osuđen na neostvarenje tog cilja tinejdž dana, te ćeš samim tim izgubiti poštovanje, samopouzdanje, zrelost stečenu iskustvom i lako završiti ogorčen i nevin u dvadesetim.
Laka dostupnost svega kao vrednost potrošačkog drustva i posledica interneta.
Vrednost koja je danas često povređena lakom dostupnošću svega, a često i zahtevima društvenog uspeha, jeste romantika. Demistifikovali smo ljubav i seks, te oni ne deluju stvarno nama odraslim na bajkama i roditeljskoj snebivljivosti po pitanju tih, ali i svih tema vezanih za emocije, što je učinilo da znanja o datim temama stičemo posmatranjem, iz knjiga, internetom, te da ne steknemo sposobnost komunikacije svojih potreba.
Posrednik lakse dostupnosti je internet. Uživljavanjem u lažni svet konstantne stimulacije, stvarni svet nam je dosadan, zatvorili smo se u sebe i otežali sticanje komunikacijskih veština potrebnih za komuniciranje uživo, licem u lice.
Jos jedan opasan problem iz ove kategorije su porno filmovi. Osim što prikazuju seksualni odnos onakvim kakav u stvarnosti nije, šire mizoginiju, dovode i do pomeranja praga draži, što može dovesti do nemogućnosti konekcije u seksualnom smislu sa realnim partnerima, zavisnosti, ali i parafilija.
Još jedna posledica novih vrednosti i lake dostupnosti su i previsoki kriterijumi. Vidimo druge, emancipovaniji smo, manji je društveni pritisak da se bude u braku/ima samo jedan partner, pa znamo da možemo da biramo.
Osnov rešavanja ovog problema je introspekcija, menjanje ličnih obrazaca, pa kad time damo sebi priliku i hrabrost da želimo – odredjivanje prioriteta te otvoreno komunikaciranje svojih potreba i širenje svesti o problemu kako bi se ukazalo društvu na njega i došlo do potencijalnih rešenja.
Šta vi mislite?
Autorka: Đurđina Neckov
Foto: Pinterest
