Proza: Melanholija

Zahvalјujući revolucionarnom otkriću objavlјenom kao vest dana na Vikiliksu, informaciji koja je dugo na sebi imala oznaku tajnosti, saznajemo da Melanholija ipak nije ono što smatramo da jeste. Poželјan sentiment koji našem osetlјivom biću daje odlike pritajene čežnje i tajanstvenosti.

Prema Vikiliksu, s medicinske tačke gledišta, Melanholija (morbus melancholicus) zapravo je ozbilјan poremećaj ponašanja karakterističan za nesnađene i dezorijentisane individue sklone mamurluku i promiskuitetu, u svim njegovim pojavnim oblicima, a naročito u domenu fantazije. Nјene glavne odlike su sledeće:

Spada u zarazne bolesti. Prenosi se pogledom. Napada  iznenada. Javlјa se kada ona hoće, ničim izazvana, naročito ako vam društvo pravi jedino TV aparat. Stvara brojne psihosocijalne i psihoseksuale implikacije sa dugotrajnim posledicama. Ostavlјa pustoš u duši. Ima sve karakteristike pandemije. Napada populaciju svih uzrastai polnih orijentacija, nezavisno od rase, boje kože ili stepena pismenosti. U aktuelnoj klasifikaciji obolјenja, uprkos otporu tradicionalno konzervativnog vrha Svetske zdravstvene organizacije i nesuvislim prigovorima nekolicine šefova država i vlada, naročito osetlјivih na pisanje Vikiliksa, prema težini bolesti, svrstana je pri samom vrhu skale, negde između maligniteta i šizofrenije.  

Prema mišlјenju eksperata, bolest nastaje kao posledica celodnevnog bulјenja u televizor, kao i usled upornog izbegavanja jedinke da se suoči sa stvarnošću, što ima za posledicu hibernaciju vitalne životne energije i osnovnih vegetativnih funkcija. U ranoj fazi, obolјenje dovodi do regresije u emocionalnom razvoju i inhibicije lokomotornog sistema, neophodnih za uspešno savladavanje hroničnog stanja malodušnosti, sindroma već uveliko odomaćenog na području Balkana i Jugoistočne Evrope, a i šire. 

Simptomi bolesti: napadi panike, peckanje u grlu, svrab iza ušiju, kokošije pamćenje, impotencija. Anamneza: prepoznaje se po karakterističnoj grimasi na licu koja nastaje kao posledica poremećaja probavnog trakta, uobičajenog za akutna stanja Melanholije. Stvar je toliko uzela maha da je postala čak i inspiracija pesnika: „… zure u te-ve i to po cjeli dan / oči su im četvrtaste kao ekran“.

Medicina još nije našla lek za ovu bolјku. Istraživanja su u toku, međutim, ako je verovati glasinama, svi istraživači su u međuvremenu oboleli od ove podmukle bolesti.

Uprkos svim preduzetim merama u njenom suzbijanju, kao i nesebičnoj pomoći zainteresovanih farmakoloških korporacija i najavlјenim protestima više desetina nevladinih organizacija, Svetska zdravstvena organizacija još uvek se ustručava da saopšti makar i približan broj obolelih. Prema neimenovanim diplomatskim izvorima, spekuliše se višemilionskom cifrom postradalih koji utapaju svoje živote u Melanholiji. Bar tako kaže Vikiliks. 

Kao narodni lek, koji se za sada jedini pokazao kao delotvoran,  preporučuje se sledeće: 10-12 sati gledanja TV programa, i to svaki dan – i nedelјom i praznikom. U pauzi između emisija dozvolјeno je pojesti nešto kao i obavlјanje fizioloških potreba. Nipošto ne izbegavati reklame. Ne preporučuje se zalјublјenima. Kao neželјeni efekti terapije, pominju se: zatupelost, nedostatak volјe za seksom i sklonost ka suicidu.

Hvala Vikiliksu što nam je otvorio oči. Kako bismo drugačije znali da je narod u pravu – klin se klinom izbija!

Autor: Zoran Škiljević

Foto: Albreht Direr „Melanholija“ (detalj) (Vikipedija)

Related posts

Leave a Comment