Ako me voliš, ostaćeš kod kuće!

Šta smeta onima koji se junače i prkose tako što u vreme vanrednog stanja i preživljavanja ne mogu da prihvate pereporuku da ostanu u kući?! Pa ne ostaju sa neprijateljima ili nekima koje ne vole nego ostaju sa svojom porodicom!

Nikolaj Velimirović episkog Srpske pravoslavne crkve je zapisao: „Kod nas,nažalost ,niko ne govori:ništa od nas ne može biti zato što sam ja rđav čovek,no svak viče:ništa od nas ne može biti zato što su drugi rđavi.Kad bi pak svako od nas viknuo:Srbija je nesrećna zato što sam ja rđav čovek i rđav njen građanin,Srbija bi se preporodila za tri dana,i za tri godine bila bi srećna ,i mi bismo svi doživeli sreću njenu,zajedno sa decom našom.Šta nam drugo ostaje do da pođemo,dakle,od sebe,draga braćo!“

Na ove reči velikog hrišćanskog teologa i ideologa,Nikolaja Velimirovića podsetio me akademik Dragan Nedeljković, član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti , u razgovoru za „Dugu“.Bilo je to krajem devedesetih u vreme jedne od naših kriza.Izrekao ih je kao dijagnozu. Začuđen nisam mogao da pomislim da je jedan Nikolaj Velimirović, razmišljao o Srbima kao „lošim „ momcima?! Profesor je primetio da sam zbunjen i pojasnio:

„Sada postojeće i nametljivo prisutne političke sile propustile su prilike i potrošile istorijsko vreme koje im je dato.Nije li trenutak da na pozorincu stupe nove rodoljubive snage?Ne da bi se,poput prethodnika,otimale za vlast,nego da bi organizovale narod na velikom delu temeljnog preobražaja i svestranog preporoda…“ i nastavio ukazujući mi na naš u najmanju ruku loš odnos prema onima koji nas kritikuju i savetuju ,“Oni nam samo žele pomoći,da se urazumimo…“ govorio je profesor i naveo primer kako mu je jedan američki političar u UN izneo svoj utisak posle razgovora sa nekim od vođa srpske opozicije:

“Njihovo anti-miloševićevstvo je mnogo jače od njihovog patriotizma.To je ćorsokak.“A jedna zacelo plemenita,za Srbe požrtvovana Parižanka,po povratku iz Beograda mi je,kaže profesor,zaprepašćeno,rekla:“Ti vaši slobodni intelektualci žele da Srbija propadne samo da bi oni bili u pravu.“Uz sve napore i uticaj profesora Nedeljkovića ne samo mediji već i dobar deo intelektualne elite odbijali su ta zapažanja i savete.“Takvi smo ljudi,busamo se u prazna srpska prsa,govorio je profesor sležući ramenima.

Profesora sam tada pitao da li je ta Parižanka u pravu?Gde smo , zaparvo , zatajili? I isto to pitam sebe sada nakon tridesetak i nešto godina slušajući kuknjavu i molbe epidemilologa stručnjaka za infektivne bolesti, i političara…da se urazumimo kako bi preživeli!? Takvo nepoštovanje sopstvenog života nije lako objasniti.Ali ne zbog toga što je onaj deo građanstva koje ne prihvata savete i upozorenja i ne poštuje mere vanrednog stanja suicidno nego isključivo zbog toga što se u takvom ponašanju oseti prisustvo tog kako reče profesor Nedeljković „busanja u prazna srpka prsa“.Što je previše ličnog a lažnog i u ničem zasnovanom osim na neznanju, osećaju da vam niko ništa ne može. Čini se da je odavno politička moć za ovaj period demokratizacije društva nadjačala prirodnu borbu za opstanak.Zato i ne čude davno izrečene ,a danas veoma lako razumljive reči Nikolaja Velimirovića da je: „Srbija je nesrećna zato što sam ja rđav čovek i rđav njen građanin…“!

Niko to od ovih najblaže rečeno neposlušnih neće da prizna.Sad već vidim ih kako,kad ovo sve prođe,sede i „busaju se“ kako su sede i piju pivo,kafu,…“I ništa mi nije bilo…“govoriće junački.Tako će oni u tom vremenu kao živi svedoci onoga što je biloa nakaradno je ,bahato i neodgovorno biti u pravu.Ko će još da čita Nikolaja Velimirovića,profesora Nedeljkovića….?!

BUSANjE U PRAZNA SRPSKA PRSA

Nije nas zlo snašlo zato što je korona virus „došao po nas“.Da nas je zlo snašlo bićemo svesni kad nas ono a ne pamet i znanje odvede. Ima nekih terorija da pre nego što ode taj odlazeći čovek još uvek ima vremena da shvati . Može da se pokaje ali ne može da se vrati.

Iskazivanje nepoštovanja prema onima koji znaju više i koji govore za naše dobro prisuto je kod onih koji su zatrovani na niovu znanja svojstvenog običnom neznalici (procena je i ranije bila da je sa takvima najlakše manipulisati) i zato ovaj virus izgleda više kao napravljen. Ako pozovemo u pomoć brojke i logiku pa uporedimo koliko je skuplji klasični rat makar i nuklearnom bombom, od biološkog videćemo ,koliko „elegantnije“ virus ubije hiljadu ljudi u jednom danu od nuklearne bombe koja može da krene i u pravcu odakle je već ispaljena pošla. S druge vremenske strane koliko će vremena proći i generacija odrasti uz prepametne i samožive koji obiluju plitkom pameću da shvate da su zombiji. I to samo zato što su danas ubeđeni da je njihova jedina ispravna, pa makar to bilo i pogubno za njih ,njihovu porodicu …?! O okolini da i ne govorimo.

Snašla nas je naša rđa.Samo kad bi neko viknuo: Srbija je nesrećna zato što sam ja rđav čovek i rđav njen građanin…“!

Danas neće niko da prizna i izvaže svoju rđu! To nepoštovanje, pre svega sebe i svojih najmilijih ne zato što smo nemoćni nego zato što smo lažno jaki.Za nas su uvek neki drugi ,a ne mi,bili nejaki! Nama je uvek neko drugi, a ne mi bio kriv! Mnoge stvari su u glavama onih koji ne prepoznaju opasnost nego samo svoju pamet,zbilja onako kako profesor reče „busanje u prazna srpska prsa.!“

Rekao mi je još: „Mi smo, već dugo, ,,u raskoraku sa samim sobom“jer ne ispunjavamo osnovnu Sokratovu zapoverst; „Upoznaj samog sebe!“ I zato smo sve manje sposobni da razumemo druge“ i nastavio :

„Srpskom narodu je, na pragu dvadesetog stoleća, neophodan, da bi fizički i duhovno opstao, temeljan i svestran prepod. Bar četiri osnovne obnove su bitne: biološka, moralna, kulturma i privredna obnova. Ako natalitet ostane nizak kao do sad,srpski narod će nestati ; već sad je na kritičnoj tački, sa jedva jednim detetom po bračnom paru. Ta degeneracija nije samo fizička:ona je moralna jer porodice samo s jednim detetom izopačuju se,kao što se i to dete izopačuje,ne priprema se za život koji je borba,niti za službu otadžbini koja traži umne i vredne,hrabnre i požrtvovane.Velik deo beogradskike i srbijanske mladeži noću se zabavlja,a danju spava.Budi se u sate kad je,npr.Kosovska bitka bila već uveliko završena.

Tražio je da naglasim:.

„Zatajila je,naša pamet i u svim višim strkutruama društva :u Vladi i opoziciji,u Akademiji i u Crkvi;drugim rečima ,podbacila je inteligencija koja se nije dovljno posvetila delu i sveopštem preporodu.Preporod se začinje u školi,a ogleda u organizaciji države i u sistemu morlanih vrdnosti.Te vrednsoti su ugrožene,jer se Država nije na vreme suprostavila haosu,pogodnom za kriminal svih vrsta;nije shvatila da će sanakcije i blokada trajati dugo,te da se život mora organizovati kao da će one trajati večito.Uz to,Država je,od početka drame,skrojena kao da nam ništa nije puklo pred očima,pa su odnosi Srbije i Crne Gore nalik na one u Titove doba.Drugim rečima,Crna Gora još nije u poptunosti povratila svoj srpski nacionalni identitet.Otuđena od same sebe,to jest od slavnih predaka,počev od Nemanjića preko Čarnojevića do Njegoša i drugih izuzetno samosvesnih Srba iz Crbne Gore,elitnih Srba,Crnoj Gori preti moralno bespuće…“

Tako mi je govorio prof Dragan Nedeljković.Danas tri decenije posle na njegove misli neodoljvo me podseća ponašanje sunarodnika koji ne poštuju ni vanredno stanje,ni lekare,ni svoje najmilije.Junače se tako što prkose.Ne mogu oni da prihvate činjenicu da sede u kući.Pa šta im smeta? Ne sede sa neprijateljm nego sa svojom porodicom?!“ Smeta im njihova porodica!?! A kada im neko prigovori da su „ispustili“ decu iz roditeljske kontrole pravdaju se time da zbog obaveza na poslu i društvu imaju malo vremena za decu i porodicu.Pa zar ovo nije vreme da nadoknade izgubljeno.Ne, nego navikli su da popiju kafu u kafiću.Znači pijenje kafe stavljaju iznad svega.Pa i svoje dece.

E, deco moja draga.Ti roditelji,te bake i deke koje beže od kuće i ne mogu sa vama da provedu više vremena vas ne vole.Budite sigurni.I budite mudriji od njih.Tražite od njih da se odluče!I budu složni sa onim što vam stalno govore da čuvate svoje zdravlje i kad ste bolesni da idete kod lekara !

Kažite im kad pođu napolje u vreme kad to nije dozvoljeno.

“Ako me voliš, OSTAĆEŠ KOD KUĆE „ !

A vi budite sigurni ako ostanu kad sve prođe biće vam još lepše i bolje nego da sve prolazi sa vašim oštećenim zdravljem !

Zapamtite i ovo.U našem srpskom biću važna je poruka :

“Gde jedinstvo vlada tu stanuje Bog“ ili kako je Vuk Karadžić slušajući naš narod zabeležio:“Gde je sloga tu je i Božji blagoslov“.

Autor: Milorad Antonić

Izvor: Sedma sila

Related posts

Leave a Comment