U vremenu koje nije plodno tle za bilo koji drugi muzički žanr osim novokomponovanog, postoji pozitivan primer koji nam govori, upravo, suprotno. Donosimo vam priču o portalu „ClassicAll“, čija je uža specijalnost usmerena na promociju klasične, džez i, generalno, kultne pop-rok muzike.
„ClassicAll“ pokrenula je Ivana Ljubinković, diplomirani etnomuzikolog, muzički urednik i radio voditelj, sa ciljem da na jednom mestu sabere sve muzičke velikane čiji je rad ostavio veliki i neizbrisiv trag.
Uz to, portal „ClassicAll“ teži da pored afirmisanih muzičara promoviše i one koji su tek u usponu, što predstavlja veoma važnu stavku, ne samo za rad portala, već i za celokupnu klasičnu i džez scenu u Srbiji.
Kada je osnovan portal „ClassicAll“ i koje su misije, ideje i ciljevi utkani u njegov rad?
ClassicAll je zapravo nastao kao online muzički radio 2016. godine. Nakon značajnog iskustva koje sam stekla na Radio Beogradu 202 i u Dragstoru ozbiljne muzike sa Dejanom Đurovićem, došla sam na ideju da napravim radio stanicu koja će da objedini klasiku i džez, ali sa pažljivim odabirom muzike – dakle, nešto što bih i ja mogla da slušam po ceo dan. Želja mi je bila da od hladnog online prostora stvorim toplu i poznatu radio stanicu gde će moći da se sluša Bah, Debisi, Maler, razne filmske teme poput Cinema Paradiso ili La strada, najrazličitije obrade Bitlsa i pesama drugih kultnih pop-rok bendova, Bil Evans, Majls Dejvis, Tomi Emanuel, Kris Boti… Tako je i nastao slogan From Bach to Beatles and beyond. I to je trajalo dve godine. Kad je radio prestao sa emitovanjem, posvetila sam se portalu sa sličnom misijom – da široj publici predstavljam dobru muziku na pitak i zanimljiv način. Jer često, kada je o klasici reč, ton postaje previše ozbiljan i odbija ljude od umetničke muzike koja je divna. Sajt služi i kao platforma za promovisanje umetnika i festivala – u dogovoru sa njima, pravim im svojevrsne profile. Tu su mlade nade poput recimo pijaniste Veljka Nenadića i frulašice Nede Nikolić, ali i renomirani umetnici kao što su Branka Parlić, Maja Rajković, Maja Bogdanović, LP duo, Sonja Kalajić, Sanja i Lidija Bizjak…
Koliko je teško da se u današnjem vremenu promoviše muzika koja nije mejnstrim, da li to možemo nazvati izazovom?
I u klasici postoji mejnstrim. Društvene mreže su dobre jer ti instant pokažu na šta ljudi najviše reaguju. Ako “zakačim” na fb stranicu Zimu Vivaldija, pa još da svira Najdžel Kenedi, možete da očekujete najviše reakcija; Gnosiene Satija ili Goldberg varijacije u izvođenju Glena Gulda. To je nešto što publika uvek rado prihvata. Zanimljivo je u tom smislu posmatrati ko i danas ima taj “evergreen” status. Najveći izazov je dopreti do ljudi kada je u pitanju neko manje poznato ili novo delo ili mladi sastav.
Koje sve rubrike sadrži „ClassicAll“ i koju biste izdvojili kao najzanimljiviju?
Postoje 4 rubrike: Klasična priča, Jazzmark, Pop rok periskop i O muzici i drugim svetovima. Svaka je zanimljiva, zavisi koji vas žanr najviše zanima, a publika podjednako dobro reaguje i na tekst o recimo Boemskoj rapsodiji ili o koncertu Nemanje Radulovića. Što se muzike tiče, jedino poslednja kolumna za koju povremeno piše novinarka nedeljnika “Vreme” Jelena Jorgačević, nije žanrovski određena. Jer autorka ne dolazi iz sveta muzike, ali autentično piše. Tako da ja njene priče “bojim” odgovarajućom muzikom. Peta rubrika Novi klinci na blogu (New Kids on the Blog) još uvek nema tekstova, namenjena je mladima koji bi želeli da nam se pridruže, tako da stoji otvoren poziv.
Koliko ljudi stoji iza čitave ideje o portalu, odnosno, koliko ljudi i energije je potrebno da bi portal ovako savršeno izgledao i funkcionisao?
Kao i na radiju – dovoljni su autor emisije i tonac. Nemanja Nićiforović je taj “tonac”, odnosno programer koji je učinio da sajt izgleda po svetskim standardima. Osim pomenute Jelene, odlične tekstove su pisale i Svetlana Trtica i Aleksandra Vušković, ali nas je recimo i Petar Janjatović častio jednim tekstom o Biseri Veletanlić. Entuzijazam je neophodan, jer ovo je, kao i kod većine današnjih portala koji se bave muzikom, u najvećoj meri volonterski posao. Tako da sam u stalnoj potrazi sa saradnicima, jer što više voditelja – to raznovrsniji program.
Kako vidite klasičnu i džez scenu u Srbiji i kako ocenjujete rad ustanova koje ih promovišu?
U zemlji u kojoj se za kulturu izdvaja sramna cifra – ronjenje ispod minimuma, kako je to Sonja Ćirić naslovila u skorašnjem tekstu “Vremena”, nije zahvalno ocenjivati ničiji rad, jer sam sigurna da one ustanove koje se time bave daju sve od sebe. A scena nije ni približno onakva kakav je potencijal. Mladi ljudi, bilo klasičari ili džezeri, vape za prilikom da budu viđeni i da se njihova muzika čuje, a kamoli da dobiju i neki honorar. Utešno je videti da se povećao broj džez festivala po Srbiji, što nije slučaj sa klasičnom muzikom. Ima pojedinaca koji se bore da tu sliku menjaju, ARLEMM festival je recimo jedan od njih.
Koji su glavni izazovi sa kojima se susreće klasična muzika u Srbiji i, generalno, regionu i da li bi ona trebalo da bude svima podjednako dostupna?
To je u vezi i sa prethodnim odgovorom. Fali mnogo veća podrška državnih institucija. A ništa ne može podjednako da bude dostupno svima. U Beogradu na koncerte klasične muzike možda i najpre možete da odete bez plaćanja karte, a sale svejedno nisu pune. Umetnička muzika bi trebalo da bude više prisutna svuda, na način na koji je ljudima blizak i prijemčiv. Na televiziji, na radiju. Pa i online, zato se i nadam da ClassicAll “poduhvat” ima smisla.
Na koji način zainteresovani umetnici mogu doprineti radu portala i šta možemo očekivati u budućnosti od „ClassicAll-a“?
Muzičari mogu uvek da se jave radi najave koncerata, novih izdanja, ukoliko žele da postanu deo grupe ClassicAll umetnika. Oni koji pišu – mogu da se okušaju kao veb novinari. A u budućnosti se nadam da će ClassicAll biti prepoznat kao jedan od vodećih portala za našu umetničku scenu.
I naša redakcija se, na samom kraju razgovora, pridružuje pozivu novih ljudi koji bi doprineli radu „ClassicAll-a“. 🙂 Takođe, dešavanja na portalu možete pratiti i putem vaših Instagram, Facebook, Twitter i YouTube naloga.
Autorka: Milica Milošević
