Reportaža: „Elementi detektivike u delima Harukija Murakamija“

Tribina „Elementi detektivike u delima Harukija Murakamija“, koja predstavlja drugi deo seminara o fantastičnoj književnosti „Fantastika u fokusu“ (organizovao Klub “Skaz”), održana je 23. februara 2017. godine, u Domu kulture „Studentski grad“, tj. u Klubu-knjižari „Magistrala“.

Učesnici ove tribine bili su dr Dejan D. Milutinović (Filozofski fakultet, Univerziteta u Nišu), dr Vladislava Gordić-Petković (Filozofski fakultet, Univerziteta u Novom Sadu), a moderator je bio Ivan Damnjanović. Težilo se tumačenju opusa ovog pisca putem teorije detektivike, a ujedno i da se na žanrovsko-teorijskom planu pojasne veze pisca sa matricama pop-kulture, čije se prisustvo u njegovim delima ne može osporiti. Zamisao je bila usresređivanje na roman „Sputnik ljubav“ i trilogiju „1Q84“ i  njihovu povezanost sa fantastičnim elementima prema Todorovljevom konceptu detektivike kao „realističke fantastike“, te da se time ukaže na žanrovsku višeslojnost Murakamijevog stvaralaštva.

Svrha tribine jeste kritičko pristupanje problemima žanrovske književnosti, pomoću analize kanonskih dela, kao i da se kroz izlaganje podstakne interaktivna debata.

U uvodnom izlaganju Damnjanović iznosi, već odavno poznatu, problematiku prevazilaženja žanrovskih ograničenja i istupanja iz okvira određenih epoha, navodivši primere raznih pisaca čiji je učinak u stvaranju velikih dela neosporan. Navodi karakteristike murkamijevskog stila, osobenost građenja likova, specifičnost situacija u njegovim delima i postojanje fantastike. Takođe, postavlja pitanje javljanja elemenata detektivike u Murakamijevoj prozi.

Zatim su naizmečno govorili gosti, tj. dr Vladislava Gordić-Petković i dr Dejan D. Milutinović. Profesorka govori o očiglednom spajanju japanske i anglofonske kulture u opusu ovog pisca i tumači razliku između murakamijevskih likova, odnosno – muški likovi su uglavnom predstavljani kao usamljeni, a žene kao enigmatične. Takođe, govori o „kapitalnoj” temi njegovih romana – usamljenosti. Navodi različite vidove izražavanja te usamljenosti, kao i njene razne posledice (vodi u nasilje, manifestuje se u nacionalni izolacionizam, itd.). Profesorka Gordić-Petković ističe tri lica Murakamijeve proze, a to su: ljubavna povest sa melanholičnim i nostalgičnim elementima („Norveška šuma“), fantastična parabola,  koja je pomalo zlokobna, ali uvek intrigantna („Igraj, igraj, igraj“), a treće lice je dokumentarni ili dokumentaristički zapisi („O čemu govorim kada govorim o trčanju“). Tema smrti (najviše samoubistva) je takođe veoma zastupljena kod ovog pisca, te profesorka ističe i zaključak, koji se proteže kroz Murakamijevo stvaralštvo, a to je posmatranje smrti kao još jednog dela života. Iznosi se i tvrdnja da se dela ovog pisca lako čitaju, ali teško tumače. Takođe, govore o uticaju drugih pisaca, koje je Murakami prevodio, na njegovo stvaralaštvo (Džerom Dejvid Selindžer, Rejmond Tornton Čendler, Frensis Skot Ficdžerald).

Dr Dejan D. Milutinović svojim izlaganjem uvodi u osnove istorije detektivske književnosti, govori o njenim počecima. Navodi da se kod Murakamija ne može tragati za odlikama čiste detektivike, s obzirom na to da kod njega nema razrešenja na kraju, ali ima nekih drugih stavki koje su u njegovoj prozi prisutne. Murakami se najviše bavi metafizičkim, ontološkim problemima, naročito vezanim za usamljenost, subjektivnost. Ovde se javljaju samo nagoveštaji onoga što je nekada bilo karakteristično za detektivske tekstove, koji se koriste radi razotkrivanja određenih ontoloških, filozofskih, odnosno metafizičkih elemenata. Istražilac ili detektiv više nije tako određen po vokaciji, nego se on najčešće bavi nekim intelektualnim aktivnostima i to najčešće onima koje su vezane za pisanje. Istraga se više ne tiče konkretne persone koja je počinila zločin, već otkrivanja samoga sebe. Kada se govori o prisustvu detektivskih matrica kod Murakamija, može se reći da one postoje, mada samo u naznakama i da se u potpunosti uklapaju u postmodernističke tendencije, jer se koriste radi rasvetljavanja pojedinih metafizičkih problema. Kao zaključak ovog segmenta razgovora, profesor iznosi mišljenje o Murakamiju kao o piscu koji je „malo izvikaniji”, kao i to da se ne slaže sa tvrdnjom da je on kosmopolitski pisac, već da je takav, recimo, Umberto Eko, dok je za Murakamija istakao da je pre pisac globalizma.

Moderator je predočio neke od teorija Cvetana Todorova. Prema njegovim idejama, postoje detektivski romani (koje zbraja u realističku fantastiku) koji imaju čudan ili čudesan raspelt. Razlike između ove dve vrste raspleta su u tome što se pod čudnim smatra nešto što je začuđujuće, ali realno, dok se pod čudesnim smatra rasplet sa elementima fantastike. Murakamijev roman, „Sputnik ljubav”, ima delimično detektivsku matricu, mada ona nikako nije tipična, zapravo kraj se ne može logički objasniti.

Dalji tok razgovora nas uvodi u vezu između fantastičnih i detektivskih elemenata u Murakamijevim romanima. Naime, ono što su naizgled elementi detektivike, zapravo su, pre svega, fantastični elementi. Mada, postoji mogućnost da je ekstrospektivni pripovedač, zastupljen u prozi ovog autora, preuzet upravo iz detektivske proze, sa ciljem da se ometa sveznajuće pripovedanje.

Spomenuti su i pojedini pisci srpske i hrvatske savremene detektivike, radi predočavnja srodnosti između dela i žanrova. Dr Dejan D. Milutinović ističe da se detektivski žanr sve više vraća svojim prapočecima, te da su savremene, naizgled, parodije detektivike, zapravo prava detektivska književnost. Ističe se da se u romanu „1Q84“ uočavaju elementi tvrdo-kuvanog stila („hardboild”). Kada se uzmu u obzir detektivski sižei i norme, kod Murakamija se ne može tražiti doslovno pridržavanje tih normi. On je bliži korenima detektivike, tj. gotici. Milutinović je takođe zaključio da,  iako kod Murakamija postoji niz referenci na muziku, pornografiju, sajber-pank, kao i insistiranje na bajkolikim motivima (roman „1Q84“) (što ometa prepuštanje određenom žanru), je on svuda prihvaćen i prisutan – ušao je u kanon, te mu se ništa krupnije ne može zameriti.

Naposletku, dat je kratak osvrt na krucijalno pitanje u delima Harukija Murakamija, a to je pitanje identiteta, stvarnosti i čoveka. Činjenica je da su svi likovi predstavljeni u prelomnim životnim trenucima (oko 30 godina starosti), kao poluostvareni, u potrazi za stabilnošću, koju pruža, ne materijalno dobro, već pokretačka energija, a to je uglavnom ljubav. Značajno je i to što kroz potragu za identitetom, Murakami unosi brojne kulturološke fenomene vezane za Japan 70-ih, 80-ih godina (sekte, anarhističke pobune), period u kome je sam pisac živeo.

Na završetku tribine utvrđeno je da Murakami svakako jeste pisac fantastike, koji je predstavio kulturu i Evrope i Japana, kao izraziti antikapitalista, koji parodira neoliberalni kapitalizam.

U delima Harukija Murakamija može se uočiti niz referenci iz narodne kulture, hrišćanstva, mitologije, stoga je ova tribina podstakla na nova razmišljanja i dalja tumačenja raznolikih tvorevina ovog japanskog autora.

 

Autor: Kristina Radovanović

Foto-izvor: Dušica Stojanović

Related posts

Leave a Comment