Intervju: Bend „These Winds Are Not Hope“ – Neke stvari u životu su izvan naše kontrole i koliko god ih negirali ili se borili sa njima nećemo uspeti da ih promenimo

„Čupava Keleraba“ stupila je u kontakt sa momcima iz Makedonije koji su 2016. godine osnovali bend „These Winds Are Not Hope“.  Razgovarali smo o nastanku benda, ali i njihovom prvom albumu „Yesterday’s Ghosts“ koji je izašao prošle godine. Tematika „Yesterday’s Ghosts-a“ oslanja se na teoriju „Pet stadijuma žalovanja“ preko koje se ljudi suočavaju sa sopstvenom smrću ili pak gubitkom voljene osobe.

Gubitak i smrt su skoro uvek tabu-tema, ali su momci iz „These Winds Are Not Hope“ i te kako spremni da (pro)govore o tome.

 

Kada je nastao bend „These Winds Are Not Hope“ i koliko brojite članova?

Bend je nastao početkom 2016. godine, a pesme su bilie već u pripremi, pa zato i nije prošlo mnogo vremena od zvaničnog početka benda do promocije prvog albuma. Vokal je Marc Durkee iz Kanade (koji isto tako svira bas gitaru u „The Chronicles Of Israfel“, „Rain Over St. Ambrose“ i „Lead Mule“); Bas gitara: Miroslav Denkovski (bas gitara u „Holocaust“ i „Timesand“); Ritam gitare: Boban Despotovski (gitara: „Timesand“).


Na koji način ste formirali ime benda i da li ono nosi određenu simboliku sa sobom?

Sa dugim imenom jednostavno nismo hteli. Nismo želeli da idemo sa standardnom i sigurnom varijantom od jedne ili dve reči. Ime je tačka gledišta nekog ko je u stanju apatije ili u vrtlogu depresije, nedostatku samopouzdanja.


Pre par meseci izašao je i vaš mini-album „
Yesterday’s Ghosts“. Takođe, u našoj prepisci ste naveli da se inspiracija razvila iz „Kübler-Ross“ teorije, odnosno modela koji je poznat kao „Pet stadijuma žalovanja“. Šta u suštini označava ta teorija i zbog čega se baš ona javila kao tematika celokupnog albuma?

Ideja albuma je da su neke stvari u životu jednostavno izvan naše kontrole i koliko ih negirali ili se borili da promenimo stvari, nekad ne možemo, a i nikad nećemo moći. Album, a i sama teorija pretstavlja breme psihičkih trauma, proces koji moramo proći nakon gubitka bliske osobe, ili nekog velikog i značajnog momenta koji nas je izbacio iz koloseka.

Kakve se teme i ideje mogu iščitati iz vaših numera?

Može se reći da je “Yesterday’s Ghosts” tridesetominutna doza melanholije. Konceptni album, gde svaka pesma muzički i tekstualno predstavlja jednu od pet faza Kübler-Ross modela: Denial, Anger, Bargaining, Depression and Acceptance.

Šta je uticalo na vas da se opredelite za ovu vrstu muzičkog žanra? Postoje li odrđeni muzički uzori ili ste tu odrednicu oblikovali na drugačiji način?

„These Winds Are Not Hope“, kao moj side project, dozvoljava da nemam ograničenja u komponiranju i realizaciji ideja, kao što je možda situacija sa mojim drugim bendom. Stil ovog albuma je neka mešavina melodičnog metala sa doom metal gitarskim deonicama. Sledeci album biće malo drugačiji.

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

Planovi su skromni… Spremamo novi materijal i planiramo da nam gostuje nekoliko muzičara iz regiona na sledećem albumu.

 

Nadamo se uskoro novim materijalima i projektima benda, a do tada čekirajte album: https://www.youtube.com/watch?v=2e1IboypS4E .

 

Autor: Milica Milošević

Related posts

Leave a Comment